U subotu, 5. februara, na skupštini pokreta Ne davimo Beograd, prisutnima se obratio i Vladimir Simović ispred Političke platforme „Solidarnost“. Na skupštini je doneta odluka da kandidat za gradonačelnika ispred koalicije MORAMO bude Dobrica Veselinović. Koalicija MORAMO će se zalagati za dobar grad, grad socijalne pravde, održive životne sredine, grad solidarnosti. Govor Vladimira Simovića prenosimo u nastavku.
Foto: Katarina Drajić
Srbija je odavno postala zemlja nejednakosti. Mi u Srbiji radimo mnogo, statistike pokazuju da radimo najviše u Evropi. Za taj rad koji pružamo plaćeni smo premalo. Srbija je postala zemlja ogromnih nejednakosti. Imamo veliki broj siromašnih i obespravljenih i jako mali broj ekstremno bogatih. Odavno je profit postao bitniji od ljudi.
To je sve posledica decenija politike koja je privatni interes stavljala ispred javnog interesa. Govorili su nam da treba da gledamo u svoja četiri zida, da gledamo svoja posla, da druge ljude treba da gledamo isključivo kao sredstvo, a ne kao cilj.
Beograd, u tom smislu, nije nekakav izuzetak. Ovaj grad koji svi neizmerno volimo je postao grad nejednakosti, grad koji ne brine o svom stanovništvu, koji ne brine o najugroženijima. Beograd je postao grad u kojem se izgrađuju megalomanski projekti isključivo za bogate i u interesu bogatih. Istovremeno, u ovom gradu bez krova nad glavom ostaju čitave porodice. Beograd je grad u kojem veliki broj ljudi nema pristup kanalizaciji i nema pristup pijaćoj vodi. Beograd je grad u kojem radnice i radnici komunalnih preduzeća, obrazovnih i kulturnih institucija imaju premale plate i nesigurne ugovore, a to su esencijalni radnici i radnice, ljudi bez kojih ovaj grad ne bi mogao da funkcioniše i mi ne bismo mogli da ga na svakodnevnom nivou koristimo.
Mi moramo drugačije. Moramo da izgradimo grad solidarnosti, dobar grad.
Osnova toga je sigurno zaposlenje za sve. Svako mora da ima ugovor o radu, a ne ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Svako mora da ima pravo na odmor, pravo na sindikalno organizovanje. Nećemo sarađivati sa onim preduzećima koja angažuju svoje radnike i radnice ispod ovih standarda.
Svako mora da ima pravo na platu za život. Radnice i radnici koji svakodnevno vode računa o vodi koju pijemo, prevoz kojim se vozimo, našoj deci, moraju biti adekvatno plaćeni za svoj rad, bez potrebe da mere svaki dinar i bez neizvesnosti da li će moći da prehrane svoju porodicu.
Moramo voditi računa i o bezbednosti i zdravlju na radu. Znamo da prečesto radnici ginu na gradilištima širom Beograda. To ne sme da se dešava, a kada se desi neko za to mora da odgovara.
Moramo podsticati socijalni dijalog, moramo podsticati kolektivno pregovaranje, moramo podsticati zadrugarstvo.
Generacija kojoj pripadam ceo život provela je u permanentnoj krizi. Ceo život slušamo da smo protraćena generacija. Ali to ne mora da bude tako ako se okrenemo solidarnosti, ako krenemo da radimo jedni za druge, udruženi, gradeći ovo društvo iz temelja. Društvo koje ne eksploatiše svoje ljude i prirodu zarad privatnog interesa i profita velikih kompanija. Društvo koje mladima obezbeđuje kvalitetno obrazovanje, dostojanstvene poslove i perspektivu, a starijima dostojanstvene penzije i bezbrižnu starost. Društvo u kojem zatrovana voda i vazduh ne odnose hiljade života godišnje.
Nećemo više da gledamo samo u svoja četiri zida kako su nas prethodnih decenija uveravali da treba da radimo. Ovde smo da gradimo solidarnost i da udruženi izgradimo bolje društvo, dobro društvo, dobar grad. Izbori 3. aprila su prva prilika, prvi kamen koji ćemo postaviti u temelje ovog našeg zajedničkog poduhvata. Tu ne stajemo. Znamo da nas čeka težak i neizvestan put, ali nema zaustavljanja. Solidarnost do pobede!
Foto: Katarina Drajić
