Kineska kompanija, srpski bakar, američke sankcije, EU i prinudni rad

Na našoj uzavreloj sceni jako je odjeknula vest da je Američka administracija zabranila uvoz bakra iz Srbije pod sumnjom da se u njegovoj proizvodnji koristi prinudni rad. Iz odluke američke carine (CBP) možemo zaključiti da, putem instrumenta koji se zove Withhold Release Order (WRO), bakar proizveden u Srbiji od strane Serbia Zijin Copper DOO američka carina mora da zadrži i da on ne može normalno ući na američko tržište već da uvoznik mora dokazivati da roba nije proizvedena prinudnim radom ako želi da bude puštena. Ovim mogu biti obuhvaćeni i proizvodi koji sadrže bakar proizveden u Srbiji ukoliko se može utvrditi poreklo u lancu snabdevanja. Na sličan način CBP je ranije postupao i kod drugih sirovina i poluproizvoda na primer u slučaju proizvoda fabrike guma Linglong Tire iz Zrenjanina.

Iako je količina bakra koja se izvozi iz Srbije na američko tržište zanemarljiva ova mera ima jako veliki posredni efekat na plasman proizvoda. Serbia Zijin Copper DOO posebno kada su u pitanju velike međunarodne kompanije koje imaju stroge ESG i due-diligence procedure odnosno sisteme provera kojima se utvrđuje  da li njihovi dobavljači i poslovni partneri poštuju ekološke standarde, ljudska prava, radna prava i pravila dobrog korporativnog upravljanja kako bi izbegle pravne, finansijske i reputacione rizike. Ovo praktično znači da će svaka veća kompanija, pa čak i kineska, ukoliko ima nameru da svoje proizvode plasira na zapadnim tržištima, radije odabrati da bakar nabavlja od neke druge kompanije a ne od Serbia Zijin Copper DOO.

Da li će ove mere američke carinske službe zaustaviti rad ili barem smanjiti obim posla Serbia Zijin Copper DOO? Gotovo sigurno neće. Realno je očekivati nešto teže plasiranje proizvoda ove kompanije na globalnom tržištu i za nijansu niže profitne margine. Da li ćemo pak svedočiti  iskorenjivanju prakse prinudnog rada u ovoj kompaniji o čemu BIRN piše od 2021. godine naovamo ili zaustavljanju očiglednog ekocida kome su izloženi stanovnici istočne Srbije kao i sav živi svet u ovoj oblasti? I to je takođe  daleko od verovatnog. 

Jedno od pitanja koje se ovde nameću je kako je moguće da nijedno telo EU, iako bakar iz Srbije mnogo češće završava na tržištima zemalja članica nego na američkom tržištu, nikad do sada nije čak ni izrazilo zabrinutost zbog poštovanja radnih prava zaposlenih u kompaniji Serbia Zijin Copper DOO ili zbog očigledno katastrofalnih ekoloških posledica eksploatacije rude bakra u istočnoj Srbiji? Da li je pasivnost evropskih institucija po ovom pitanju posledica stabilokratskih usluga vrha srpske vlasti ili se jednostavno radi o interesu kompanija iz EU koje posluju sa Serbia Zijin Copper DOO? Nadamo se da je ovo samo posledica trenutnog odnosa snaga u evropskim institucijama i da bi u budućnosti mogli da svedočimo doslednijem zalaganju za principe na kojima EU počiva od strane njenih eksponenata i na ovim prostorima.

Može zvučati zbunjujuće, ili čak bizarno, da prema verovatno opravdanim sumnjama nepoštovanje ni minimalnih radnih prava dolazi baš od strane kompanije sa sedištem u Kini koja je pri tom još u javnom odnosno državnom vlasništvu. Pri tom ta ugrožena prava ne propisuju samo srpski zakoni već i norme koje garantuje Međunarodna radnička organizacija (ILO), čiji je istorijat neodvojivo povezan sa istorijatom komunističkog pokreta u svetu. Ne treba verovatno ni naglašavati a ni podesćati da kineski komunisti rukovode kineskom državom i ekonomijom kao i državnim kompanijama uključujući tu i Serbia Zijin Copper DOO. Sankcije od strane administracije koja se i istorijski, a naročito u današnjem svetu, smatra najvećim neprijateljem radničkog pokreta i prava radnika uopšte na taj način deluju paradoksalno kao i sankcije prema kompaniji Linglong Tire koje su već dugo na snazi. Sa druge strane upravo vesti o najnovijem tragičnom događaju u pomenutoj Zrenjaninskoj firmi ide upravo u prilog merama izrečenim od strane američke carinske službe.

Moramo takođe biti svesni da ove mere američke carine kao i slične mere od ranije ne dolaze zbog stvarne zabrinutosti za radna prava ljudi koji rade u kineskim kompanijama u Srbiji iako je velika verovatnoća da se radna prava u ovim kompanijama ne poštuju ili se poštuju u mnogo manjoj meri nego što to naš zakon propisuje i garantuje ili bi bar trebalo da propisuje i garantuje prema međunarodnim standardima koji su obavezujući za našu državu kao i sve druge članice UN uključujući i Kinu. Američka administracija zaista ne brine o dobrobiti radnika ili o ekološkim posledicama rudarenja ni u Americi a kamoli u drugim državama a posebno ne u državama kao što je Srbija, od kojih bogata lobistička klijentela, čije interese najčešće zastupa ova administracija, ne očekuje ništa značajno. 

Iako se odnosi globalnih igrača mogu povremeno odraziti i na naša lokalna dešavanja borba protiv prinudnog rada a za radna prava i prava na dostojanstven život i rad u okolini koja nije toksična ni u ekološkom ni u socijalnom ili psihološkom smislu ostaje na nama građanima Srbije. Samo ukoliko se sve naše borbe sliju u jedan tok možemo postići da naša prirodna i društvena javna dobra ponovo služe opštoj dobrobiti svih nas a ne nečijim pojedinačnim interesima ili interesima stranih kompanija ma odakle one dolazile.

Niko sa strane neće doći da nas spase i zato je jako važno da znamo da samo studenti pobeđuju!