Stanimo na put decenijama rasprodaje naših dobara! Od reka do apoteka – javna dobra, javno vlasništvo!

U subotu je pokrenuta inicijativa „Javna dobra – javno vlasništvo”, a na tribini u Beogradu predstavljen je prvi nacrt Deklaracije o neotuđivosti javnih dobara. Dokument nastaje kao odgovor na decenije pogrešnih politika i rasprodaje prirodnog i društvenog bogatstva Srbije u korist domaćeg, stranog i multinacionalnog kapitala, kao i očiglednog odsustva volje vlasti u Srbiji da se sa tom pogubnom praksom prestane.

Inicijativa u ovom trenutku okuplja aktivistkinje i aktiviste, organizacije i pojedince koji su u različitim periodima i različitim borbama stajali u odbranu javnih dobara – od borbe protiv komercijalizacije obrazovanja i mini hidroelektrana, do odbrane javnih preduzeća, apoteka, reka i javnih prostora.

Naredni korak je pokretanje široke diskusije sa svim dokazanim i zainteresovanim borkinjama i borcima za očuvanje javnih dobara u Srbiji, s ciljem zajedničkog usaglašavanja i jačanja deklaracije pre njenog konačnog usvajanja.

Pokretači inicijative navode da je sada, u procesu velikih društvenih promena, pravi trenutak za sistemsko rešenje koje odgovara na zahteve brojnih organizacija koje se decenijama bore protiv otimanja i privatizacije javnih dobara, i poziva sve da se pridruže inicijativi, i potrebe građanki i građana Srbije da javna dobra ostanu dostupna svima.

O Deklaraciji o neotuđivosti javnih dobara

Deklaracija polazi od stava da javna dobra predstavljaju temelj društvenog razvoja i da pripadaju svima. Ona obuhvataju sva prirodna dobra i društvene usluge koje omogućavaju život, blagostanje i zdravlje društva – prirodne ekosisteme i biodiverzitet, strateške vodne, šumske, mineralne i energetske resurse, javni zdravstveni i obrazovni sistem, kulturu, infrastrukturu i sva komunalna preduzeća.

Deklaracija zahteva da javna dobra budu u javnom vlasništvu uz demokratsku kontrolu, te da privatizacija, javno-privatno partnerstvo i koncesije budu zabranjeni Ustavom Republike Srbije. Nijedno javno dobro ne sme se koristiti kao sredstvo za ostvarivanje privatnog profita na štetu javnog interesa.

Svako javno dobro koje je oteto kroz privatizaciju, zakup ili druge oblike komercijalizacije i to isključivo u korist privatnog kapitala – mora biti vraćeno u javno vlasništvo. Prirodna i društvena javna dobra moraju se koristiti na održiv način, uz ekološku i društvenu odgovornost, kako bi bila dostupna i budućim generacijama.

Građani i građanke moraju biti aktivni učesnici u donošenju odluka o korišćenju i zaštiti javnih dobara, a država je dužna da uspostavi i dosledno sprovodi pravila koja štite dugoročni javni interes i građanski suverenitet.

Sa tribine na kojoj je predstavljena Deklaracija o neotuđivosti javnih dobara

Na tribini su govorili. doc. dr Radivoje Jovović, pokrajinski poslanik, Melanija Lojpur iz Političke platforme Solidarnost i Iskra Krstić iz organizacije Polekol.

„Bez zaštićenih javnih dobara nećemo imati aktivno građanstvo, a bez aktivnog građanstva ne možemo izgrađivati demokratiju – ni na njenom najminimalnijem, proceduralnom nivou”, naveo je Jovović, dodajući da pitanje javnih dobara nije ideološko nego civilizacijsko: liberali, konzervativci i nosioci svih drugih ideologija moraju prihvatiti da bez široko dostupnih javnih usluga nema ni demokratije ni aktivnog građanstva.

„Javna dobra moraju biti zaštićena Ustavom Republike Srbije, to je jedino sistemsko rešenje koje nam garantuje da buduće generacije neće morati svojim telima da brane našu zemlju, reke i planine kao što mi moramo”, dodaje Lojpur, koja smatra da je predstavnička demokratija građanima oduzela delatnost i odgovornost, dok su brojne borbe kao i studentski pokret to počeli da vraćaju u igru: „Javna kontrola znači da se mi interesujemo za sve ono što se tiče nas – cene u komunalnim preduzećima, deponije, vazduh, prečišćivače, uostalom celu javnu infrastrukturu. Te probleme neće rešavati niko osim nas.”

Sada je pravi trenutak za pokretanje ove inicijative, ocenila je Krstić: „U javnoj sferi je uloženo mnogo novca u to da se međusobno ne poznajemo i da ne poznajemo alternative. Ova deklaracija je poziv da zajedno utvrdimo šta su nam javna dobra i zašto ih ne smemo prepustiti tržištu – jer eksploatacija traje sedam godina, a uništenje ostaje zauvek.”