Menstrualna (ne)jednakost

Menstrualna (ne)jednakost

Poslednjih nedelja u javnosti se nižu vesti koje se tiču seksualnih i reproduktivnih prava žena u svetu i regionu (od ograničavanja mogućnosti abortusa u Sjedinjenim Američkim državama i Hrvatskoj, do novog zakona u Španiji kojim bi se ustanovilo plaćeno odsustvo sa posla u slučaju bolnih menstruacija), a krajem maja je obeležen i Međunarodni dan menstrualne higijene, ustanovljen sa vizijom da se do 2030. stvori svet u kome nijedna devojka ili žena neće biti ograničena u svojim pravima i potencijalima jer ima menstruaciju.
Svakoga dana oko 800 miliona ljudi širom sveta menstruira, podaci su Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Iako je reč o uobičajenom biološkom ciklusu koji traje od ulaska u pubertet do menopauze, veliki broj devojčica i žene se tokom menstrualnog perioda suočava sa brojnim teškoćama koji značajno ometaju kvalitet života, pri čemu se deo njih može obuhvatiti sintagmom menstrualno siromaštvo.
Menstrualno siromaštvo predstavlja nemogućnost da se tokom menstrualnog ciklusa priušte sanitarni proizvodi kao što su tamponi, ulošci, menstrualne čašice, medikamenti za ublažavanje bolova i sredstva za održavanje lične higijene, kao i nepostojanje adekvatnih prostorija za brigu o svom telu, ali i pristupa informacijama i obrazovanju u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem i pravima. Žene koje imaju ograničena sredstva za kupovinu menstrualnih sanitarnih proizvoda su prinuđene da ih pozajmljuju, koriste duže nego što je predviđeno ili upotrebljavaju različite zamene poput toalet papira, maramica i tkanine.
Prema podacima Svetske banke najmanje 500 miliona žena i devojčica globalno se suočava sa ovim problemom na mesečnom nivou, dok je nedavno istraživanje sprovedeno u Americi na uzorku žena univerzitetskog uzrasta pokazalo da je 14,2% ispitanica tokom 2019. godine iskusilo menstrualno siromaštvo, a čak 10% je bilo u ovoj situaciji svakog meseca. Iako je ova brojka više nego zabrinjavajuća, stanje je još lošije kada je reč o manje razvijenim zemljama u kojima pored nižih prihoda stanovništva koji onemogućavaju zadovoljenje različitih potreba i dostojanstven život, postoji i manje razvijena infrastruktura za menadžment menstrualne higijene (npr. funcionalni i adekvatno obezbeđeni toaleti), ali i znatno teži pristup obrazovanju i podršci.
Posledice menstrualnog siromaštva mogu biti fizičke, psihološke i socijalne, mada su najčeše ispreplitane. Korišćenje improvizovanih sanitarnih sredstava kojima žene u situaciji materijalne deprivacije pribegavaju, nemogućnost održavanja lične higijene, kao i nedostupnost potpunih i naučno zasnovanih informacija povećavaju šanse za različita oboljenja usled kojih može doći do brojnih komplikacija i dalekosežnih posledica po reproduktivno zdravlje. Ujedno, obilna krvarenja, jaki bolovi, osećaj stida i stigme koja je i dalje prisutna u patrijarhalnim društvima, mogu dovesti povećanog nivoa stresa i anksioznosti, što može uticati na izostanak iz škole ili radnog mesta i uopšte ometati uključenost u društveni život.
Različite države u većoj ili manjoj meri prepoznaju problem menstrualnog siromaštva i pristupaju mu na različite načine. Neke od njih smanjuju ili ukidaju porez na ženske higijenske proizvode, pojedine ih obezbeđuju u školama, dok je Škotska otišla najdalje i 2020. postala prva zemlja koja je uvela zakon kojim su menstrualni proizvodi besplatni i dostupni na javnim mestima kako bi im svi imali pristup. Interesantan je i primer Hrvatske u kojoj se nedavno pojavio predlog da se analgetici nađu na listi lekova koje će finasirati Republički fond za zdravstveno osiguranje.
U našoj zemlji, porez na uloške i tampone iznosi 20%, što je znatno više od evropskog proseka. Ovi proizvodi ne podležu posebnom oporezivanju kao što je to na primer slučaj sa lekovima, hranom, udžbenicima i drugim potrebama koje se smatraju osnovnim. Ujedno, nacionalni program seksualnog i reproduktivnog zdravlja predstavlja još jedno mrtvo slovo na papiru, dok se inicijative za bolji položaj žena mahom svode na civilni sektor.
Uzroke ovakvog stanja možemo tražiti u vladajućem sistemu koji ne polazi od poštovanja ljudskih prava i sloboda, te ukoliko zaista želimo bolje društvo jasno je da su nam i u ovoj oblasti neophodne politike koje polaze od socijalnih nejednakosti. Pored osiguravanja svim ženama dostupnih menstrualnih proizvoda i boljih uslova na radu, svakako da je jedan od važnih faktora edukacija i sveobuhvatno seksualno obrazovanje mladih kako bi se dobile pouzdane informacije i stekla neophodna znanja za brigu o sopstvenom telu.

Jelena Ivković

Menstrualna (ne)jednakost

You May Also Like

Pravda za tetkice!

Pravda za tetkice!

Zaustaviti osnivanje novih JKP za delatnosti za koje Beograd već ima postojeća JKP!

Umesto kulturne politike grad napravio koruptivnu šemu raspodele budžeta za kulturu

Šapić tajno osnovao telo u kojem će SNS kadrovi primati ministarske plate

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.