Tretman vijetnamskih radnika zaposlenih na gradilištu fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, o kome saznajemo prethodnih dana za svaku je osudu. Nehumani uslovi u kojima radnici žive, kao i drugi oblici zlostavljanja od strane poslodavaca o kojima smo imali prilike da čitamo u medijima, u suprotnosti su sa domaćim radnim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama i sporazumima koje je Srbija usvojila.
„Nažalost ovo nije prvi put da slušamo o krajnje eksploatatorskom ponašanju ove kompanije koja zaobilazi čak i domaće, krajnje liberalizovano radno zakonodavstvo, pa jeftinu radnu snagu, očigledno nelegalnim kanalima, uvozi iz inostranstva“, kaže Aleksandra Lakić, portparolka Političke platforme Solidarnost. „Kršenja prava kojem su izloženi vijetnamski radnici predstavlja samo jedan od brojnih primera kršenja radnih i socijalnih prava kojima su kontinuirano izloženi i domaći radnici i radnice,“ dodaje ona.
Kao i do sada reakcije nadležnih su izostale. Štaviše, apeli da se radnici zaštite po dobroj staroj matrici „ko nije s nama protiv nas je“, nailaze na oštre reakcije vlasti u kojima se oni koji ukazuju na problem proglašavaju državnim neprijateljima. „Ovo i ne čudi s obzirom na to da je država ovu kompaniju subvencionisala desetinama hiljada evra i da rejting trenutne vlasti zavisi od toga u kojoj meri će glasačko telo, koje je saterano u ćošak zbog niza pogrešnih ekonomskih politika, uspeti da obmane lažnim obećanjima o ekonomskom prosperitetu,“ ističe Lakić.
Ekonomska i razvojna politika zemlje ne može biti zasnovana isključivo na direktnim stranim investicijama, a ljudski život nikako ne sme biti sveden na golu egzistenciju. Naša privreda ne može biti zasnovana na jeftinoj radnoj snazi. Umesto da država podigne zarade, ona nedostatak radne snage, koja je otišla iz zemlje trbuhom za kruhom, kompenzuje uvozom jeftine radne snage.
Srbiji je neophodan politički i ekonomski zaokret. Zakone je potrebno menjati tako da svi radnici u Srbiji imaju dostojanstvene radne uslove. „Da bi došlo do toga potrebno je osloboditi institucije koje trenutno rade isključivo u korist privilegovane manjine i usmeriti ih u pravcu izgradnje društva jednakosti i solidarnosti,“ zaključuje Aleksandra Lakić.
