Politička platforma – Solidarnost i pokret Ne davimo Beograd nedavno su postigli dogovor o saradnji na promovisanju platforme „Za dobar grad“. Plan „Za dobar grad“ nudi rešenja koja upravljanje Beogradom treba da vrate građanima i građankama i da Beograd učine pravednim, solidarnim i zelenim gradom, a na njemu će biti zasnovana kampanja za predstojeće gradske izbore koji su planirani za april 2022. godine. Ovim povodom razgovarali smo sa portparolima Solidarnosti, Aleksandrom Lakić i Milošem Bakovićem Jadžićem.
Kakve vrednosti zastupa Politička platforma Solidarnost?
Lakić: Solidarnost je organizacija koja okuplja ljude koji žele da se političkim sredstvima bore za principe solidarnosti i društvene jednakosti, za unapređenje i poštovanje javnog interesa, za široku političku participaciju, ekološku održivost, rodnu ravnopravnost i međunarodnu solidarnost. Okupili smo se jer smatramo da su ove političke vrednosti i uslovi delovanja nestali iz političke arene i da to ima ozbiljne posledice po celo društvo. Postojeći politički akteri ove vrednosti uvažavaju samo deklarativno. Nudimo program koji vodi društvu koje neće sputavati, već će podsticati razvoj pojedinaca i uvažavati ličnu slobodu – društvo zasnovano na slobodi i jednakosti i solidarnosti.
Objavljena je saradnja sa NDMBG u kontekstu zajedničke promocije platforme „Za dobar grad“. Zašto je do toga došlo?
Baković Jadžić: Našu saradnju pre svega omogućava komplementarnost političkih programa i sličnost političkih pozicija.
Lakić: Delimo borbu za javni interes, protivljenje daljim privatizacijama, zalaganje za dostupnost javnih usluga, transparentnost u odlučivanju, demokratizaciju institucija i mehanizama odlučivanja i široku političku participaciju.
Baković Jadžić: Takođe, kao pojedinke i pojedinci često smo sa članicama i članovima NDMBG učestvovali u istim borbama za javna dobra, javni prostor, protiv kršenja radnih i stambenih prava. U tim borbama se, kroz duži vremenski period, stvarao odnos poverenja koji je neophodan za građenje političkih pokreta odozdo nagore i za njihovu međusobnu saradnju.
Višedecenijski politički problem u Srbiji je što se niko nije borio protiv društvene nejednakosti. Sve prethodne vladajuće garniture su je svojim politikama samo produbljivale. Solidarnost se zalaže za dobrobit i blagostanje za sve, a u takvoj politici vidimo partnera u NDMBG.
Sa Ne davimo Beograd delimo i stav da opozicija ne treba da se smešta u jednu kolonu. Zastupamo afirmativne politike, što nas dovodi do zaključka da je potrebno da postoji više ideološki jasno profilisanih koalicija.
Na koji način će Solidarnost učestvovati u promociji platforme „Za dobar grad“ u Beogradu?
Baković Jadžić: Članovi Solidarnosti pre svega imaju veliku ekspertizu u polju radnih i socioekonomskih prava.
Lakić: Želja nam je da skrenemo pažnju na neke probleme koji su zapostavljeni u javnosti, kao što je problem bezbednosti na radu. Njegove razmere su velike i zapravo je u pitanju jedan od gorućih problema u gradu s obzirom na to da je investitorski urbanizam u ekspanziji i da su sve više prisutne nove forme rada, kao što je rad putem aplikacija. I zaštita stranih migrantskih radnika postaje nešto čime ćemo u vrlo skoroj budućnosti morati da se bavimo. Naravno, želimo da unapredimo kolektivno pregovaranje i dalje da se zalažemo za mogućnost sklapanja kolektivnih ugovora na gradskom nivou.
Aleksandra Lakić
Šta Solidarnost smatra glavnim problemima za građane Beograda i prioritetima za razvoj grada?
Baković Jadžić: Solidarnost insistira na tome da je najteži problem sa koji se građani suočavaju društvena nejednakost. Srbija je zemlja najvećih nejednakosti u Evropi. Smatramo da novca i resursa i dalje ima dovoljno za sve, ali da je ključno pitanje kako će se sredstva raspoređivati i deliti. Mi želimo da doprinesemo izgradnji društva jednakosti i istinskog poštovanja socijalnih prava.
A što se tiče urbanog razvoja?
Baković Jadžić: Zalažemo se za to da se definisanje konkretnih problema vrši u saradnji sa samim građanima. Kada je urbani razvoj u pitanju zasad verovatno možemo da se oslonimo na rezultate jedne ankete u kojoj su se građani izjasnili da su im najveći posebni problemi u gradu pitanja životne sredine, transporta i infrastrukture.
Lakić: Sada bih se malo možda vratila na ovo pitanje programske i komplementarnosti u pristupu. Mi se slažemo u tome da postoji niz problema koji se ispoljavaju lokalno, ali koji su istovremeno neodvojivi od procesa koji se odvijaju u širem kontekstu. Neki od tih lokalnih problema su kao, što sam već rekla, dostupnost i kvalitet javnih uluga, investitorski urbanizam i, uopštenije, problematičan načina na koji se razvoj grada planira. On ostavlja posledice na socijalnu strukturu grada i na ono što nam je svima od životnog značaja, a to je dostupnost i priuštivost stanovanja i niz ekoloških problema.
Ipak, važno je da naglasimo da su lokalni problemi deo šireg problema: konkretno, večne i beskonačne tranzicije ka tržišnoj ekonomiji koja je prosto postala ideološko i programsko opredeljenje svih partija manje više od devedesetih na ovamo i koje se pre svega ogledaju u ogromnom rastu socijalnih nejednakosti i produbljivanju jaza između ekstremno bogate manjine i siromašne većine. Realna socioekonomska komponenta, na kojoj insistiramo na širem planu, je ono na čemu ćemo insistirati i na lokalnom planu.
Otvorena je i opcija zajedničkog izlaska na izbore. Kakva bi u tom slučaju bila vaša očekivanja?
Lakić: Očekivala bih da pobedimo.
Opreznije govoreći, naglasila bih da je politička borba u aktuelnom trenutku izuzetno teška jer vlast iza sebe ima veliku finansijsku i medijsku mašineriju koja joj omogućava zapravo da diskredituje sve one koji je kritikuju i da nastavlja da širi svoju populističku ideologiju. Na ruku vlasti ide i činjenica da je zemlja ekonomski degradirana, zbog čega je teško razuveriti ljude da su projekti koje vlast sprovodi, a koje najavljuje kao investicije, zapravo štetni.
Miloš Baković Jadžić
Baković Jadžić: Jedna od promena koje priželjkujemo su promene izbornih uslova. Nezavisno od izbornog uspeha cilj nam je da ponudimo drugačije politike i doprinesemo razvoju drugačije političke kulture i organizovanja, koje mora biti istinski demokratsko i to počevši od samog ustrojstva pokreta.
Lakić: Iskreno, mislim da bi to mogao biti prvi korak da se uđe u institucije i da zajednički program, da tako kažem, i oba pokreta postanu vidljiviji. Ugledamo se na iskustvo iz Hrvatske, gde su opozicione partije ušle prvo u lokalni parlament, da bi kasnije osvojili i vlast u Zagrebu. Inspirativno je videti da neka levo-zelena koalicija može postepeno da menja jedan sistem koji je duboko zaglibio u mulju nekompetentnosti, korupcije i kriminala.
