Zalažemo se za razvoj zadrugarstva kao jednog od načina da se odgovori na narasle socijalne i ekološke probleme.

Zadruge predstavljaju demokratična preduzeća koja osim profitnih interesa omogućavaju svojim članovima da ostvare i druge potrebe poput dostojanstvenih radnih uslova. Zadruge mogu obezbediti i veću socio-ekonomsku sigurnost, podelu troškova i rizika poslovanja svojim članovima, radnu, kulturnu i socijalnu integraciju, pristupačnije stanovanje i snadbevanje energijom.

Za razliku od klasičnih privatnih preduzeća, zadrugom upravljaju njeni članovi po principu „jedan čovek jedan glas“. Na taj način one omogućavaju da se svačiji glas čuje bez obzira na to koliko je udeo u vlasništvu pojedinih članova. Slično, kako su zadruge preduzeća u kolektivnom vlasništvu, njihov osnovni cilj nije uvećanje lične dobiti nego dobrobit kolektiva, pa se samim tim i dobit koju zadruga ostvari raspodeljuje na pravičan način, zajedničkom odlukom zadrugara. Značaj zadruga u tranziciji kao ekološki i klimatski prihvatljivijoj ekonomiji takođe je značajan. One posluju na principma brige o lokalnoj zajednici i ne teže iscrpljivanju prirodnih resursa zarad uvećanja profita. Slično, zadruge imaju veliki potencijal u smislu oslanjanja na održive izvore energije, korišćenja zelenih tehnologija, razvoja cirkularne ekonomije, snabdevanja zdravom hranom i sl.

Danas je u Srbiji zadrugarstvo zanemareno, a razlog tome između ostalog treba tražiti i u tome što je poslednjih nekoliko decenija dominantan model ekonomskog razvoja koji se oslanjana privlačenje stranih investitora. U trci ka dnu, država subvencije izdvaja za strane investitore, uništavajući tako domaću ekonomiju i male proizvođače. Slično, radna prava i standardi se srozavaju kako bi se investitori odobrovoljili jeftinom radnom snagom, a prava radnika u pogledu uključivanja u donošenje odluka na radnom mestu su faktički nepostojeća. PPS zalaže se za drugačiji ekonomski obrazac, a podrška zadrugarstvu i demokratičnijim modelima preduzeća koja omogućavaju veću participaciju zaposlenih u odlučivanju, kontroli i vlasništvu, jedan je od stubova ove politike.

Zakonske prepreke za zadrugarstvo u principu ne postoje – Zakon o zadrugama omogućava osnivanje različitih tipova zadruga, od radničkih i poljoprivrednih, preko potrošačkih i stambenih, a čak i druge tipove koji se ne navode eksplicitno, poput energetskih i zadruga za radnike u novim formama rada (npr. zadruge frilens radnika).

Kako bi zadrugarstvo zaista zaživelo potrebna je veća podrška institucija za osnivanje zadruga i unapređenje njihovog poslovanja. Grad Beograd može imati značajnu ulogu u tom smislu i zato se zalažemo za prepoznavanje značaja zadrugarstva u rešavanju socio-ekonomskih, radnih i ekoloških problema na lokalnom nivou.

Beograd, grad solidarnosti će kroz subvencije i kreiranje posebnih fondova i programa pružati finansijski podsticaj zadrugarstvu. Grad može unaprediti položaj zadruga na tržištu tako što bi javni tenderi za nabavku roba i usluga na gradskom nivou dali prednost ovim preduzećima.

Beograd može da uspostavi saradnju sa zadružnim savezima, postojećim zadrugama i drugim relevantnim akterima, kako bi se utvrdilo stanje zadrugarstva i osmislile mere za njegovo unapređenje na gradskom nivou. Takođe, javna sredstva se mogu usmeriti u podršku entitetima koji bi umesto na razvoj „klasičnog“ preduzetništva bili usmereni na razvoj zadruga.

Beograd može biti grad solidarnosti, grad koji podstiče zadružno udruživanje radnika i radnica u cilju poboljšanja njihovog radnog i materijalnog položaja.