Premijerka Ana Brnabić je tokom ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma izjavila da se „danas više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage“. Da nije tužno, bilo bi smešno.

U Srbiji je i dalje gotovo milion nezaposlenih.

Oko 300.000 ljudi prima minimalnu zaradu od 32.000 dinara što nije dovoljno za iole dostojanstven život.

Veliki broj radnica i radnika ne dobacuje ni do te zakonom definisane minimalne zarade.

Kršenja radnih prava su svakodnevna pojava, a svaki pokušaj sindikalnog organizovanja je praćen pretnjom otkazom.

Država nastavlja da usvaja zakone koji dalje urušavaju prava zaposlenih i deluje isključivo u korist kapitala.

Srbija je društvo sa najvećim nejednakostima u Evropi, velikom većinom osiromašenog stanovništva, i malim slojem ultrabogatih i privilegovanih.

Direktne strane investicije nam neće doneti prosperitet, potrebna nam je promena ekonomske paradigme! Za solidarnu ekonomiju koja u prvi plan stavlja interese ljudi, a ne profita!