Žao mi je što gospodin Šapić nije tu, jer sam njemu želeo da se obratim. Već smo ukazivali na konstitutivnoj sednici pre deset dana da je njegovo prisustvo ovde sporno – i u zakonskom i pravnom, i u političkom smislu. Bezbroj je primedbi upućivano agenciji za borbu protiv korupcije u smislu sukoba interesa u kojima se dr Šapić nalazi time što obavlja funkciju novobegoradskog predsednika i gradskog odbornika. Meni zaista nije jasno zašto agencija ćuti, ali mi ćutati nećemo. I nije mi jasno ko štiti gospodina Šapića?! Zašto je on nedodirljiv čovek i kao građanin i kao političar, verujem da to nije samo zbog toga što je reč o proslavljenom sportisti. Dakle, njegovo prisustvo nije sporno samo danas, već je bilo i pre deset dana, kao i četiri godine unazad kada je takođe bio u sukobu interesa i obavljao funkciju predsednika novobeogradske opštine i odbornika gradske skupštine.

Mislim da bi trebalo – i to je zapravo moj savet gospodinu Šapiću, a može i za sve vas koji se ponekad obraćate da važi – da se promeni malo praksa komunikacije sa javnošću u smislu veće transparentnosti odgovaranja na razne stvari i primedbe, pa čak ponekada unapred možete odagnute neke sumnje. Mi ne znamo da li je gospodin Šapić za te četiri godine na nezakonit način prisvajao i naknadu koja sledi gradskim odbornicima. Ne kažem, ona jeste mala, simbolična, bedna; za javnost koja ovo prati, 10000 dinara je zaista smešna suma ukoliko želimo ozbiljan rad u gradskoj skupštini. Ali činjenica da javnost o tome ne zna ništa, da Šapić ne nalazi za shodno da kaže nešto o tome da li je uzimao za svoj nerad, odnosno neprisustvo u gradskoj skupštini, naknadu koje je blizu 480000 dinara za četiri godine, govori o jednom lošem maniru. Možda je on te pare dao u humanitarne svrhe, to bi bilo za poštovanje, ali mi o tome ne znamo ništa. Sve i da ih je dao u humanitarne svrhe, podsetio bih ga da je zapravo time što je postao deo ove vlasti, ili bolje reći ostao deo režima zajedno sa svim prethodnim režimima kojih je takođe, gle čuda, bio deo, odgovoran za situaciji u kojoj se zdravstvo u Srbiji raspada a decu lečimo SMS-ovima.

480000 dinara za njega možda nije veliki iznos, ali to je iznos koji između 350 i 400 hiljada ljudi u Srbiji i ne zaradi u toku godinu dana jer je minimalac oko 300 evra. Još jedna stvar kada smo kod novca i kod nejednakosti i socijalnih nepravdi po kojima su i Beograd i Srbija poznati u Evropi: jedna od bezbroj afera koja se vezuje za ime čoveka kojeg predlažete za vršioca funkcije gradonačelnika jeste stvar o kojoj se pisalo jesenas u medijima, a tiče se nezakonito izgrađene skupocene vile na Senjaku, koja u nekom momentu postaje legalizovana i koja se vodila se na vaše ime gospodine Šapiću. U nekom momentu se u toj vili pojavljuje jedan elitni kanadski vrtić, a za firmu koja je u vezi sa tim vrtićem se vezuje ime jednog vašeg bliskog rođaka. Tako su medijski navodi govorili, ne tvrdim da je to istina, ali vaše je da se o takvim stvarima izjašnjavate.

Interesantna mi je, i ovime ću završiti, ta veza političkog establišmenta, koju smo često imali prilike da gledamo, sa privatnim obrazovnim institucijama – bilo da je reč o predškolskim ustanovama ili univerzitetskom obrazovanju. Možda zbog toga što ste i vi iz vladajuće stranke u tom miljeu, da ste možda zbog toga na konstitutivnoj sednici pravili lapsuse ili ste dezinformisali javnost tendeciozno da su plate vaspitačica u predškolskim ustanovama između 60 i 90 hiljada dinara. To je neistina, a podsetio bih da pored njih u vrtićima rade i spremačice i vozači, servirke, majstori i tako dalje. Bilo da su plate 37 ili 56 hiljada, to je toliko daleko od dostojanstvenih plata život za koje se mi zalažemo i koje će moći u Srbiji da se uvedu kada vama vidimo leđa.

Zak kraj, čini mi se da izbor dr Šapića na mesto gradonačelnika ni na koji način neće pomoći smanjenju socijalnih nejednakosti i politikama socijalne pravde, koje su nužne i ovom gradu i ovoj zemlji kako bi ovde neko osim vas i ostao da živi.