Politička platforma Solidarnost izražava duboku zabrinutost povodom najava premijerke Ane Brnabić o vanrednim kontrolama rada lekara u Nišu zbog otvaranja bolovanja, budući da takve mere izazivaju ozbiljne implikacije na garantovana prava radnika. „Ova inicijativa se može tumačiti kao otvoreni pritisak na radnike, dovodeći u pitanje osnovna prava i dostojanstvo radnika i radnica“, smatra Miroslav Stojanović, koordinator Solidarnosti u Nišu.
Osim što ugrožava prava radnika i radnica, ovakav pristup direktno ugrožava profesionalnu autonomiju lekara, dovodeći u pitanje etičke i profesionalne standarde zdravstvenih radnika i time snažno vrši pritisak na profesiju koja na svojim leđima nosi sve anomalije zdravstvenog sistema.
Fokusiranje isključivo na apsentizam, bez sagledavanja šire slike uslova rada i prava radnika, predstavlja neprofesionalan pristup problemu i unapred svrstavanje predstavnika vlasti na stranu poslodavaca.
„Radnici Leonija, Zumtobela, IMI i Johnson Electric nisu ni roba ni sredstvo za ostvarivanje profita, već su nosioci radnih prava koja su garantovana Međunarodnim konvencijama u oblasti rada, Ustavom Republike Srbije i Zakonom o radu“, rekao je Stojanović.
On smatra da je neophodna ozbiljna analiza uslova rada u navedenim fabrikama kako bi se razumeli pravi uzroci problema, umesto pojednostavljivanja situacije na osnovu statistika o bolovanjima. „Ako postoje problemi, oni treba da se rešavaju kroz dijalog između radnika, poslodavaca i sindikata, uz poštovanje prava na štrajk i radničko organizovanje kroz sindikate“, smatra Stojanović.
Stojanović kaže i da bi vlast trebala da se zapita zbog čega radnici u Srbiji rade najduže u Evropi sa prosečnih 43,5 sati rada nedeljno. Preko 50 radnika godišnje u Srbiji izgubi život dok preko 600 radnika doživi težu povredu na radu. Posebno bi vlast trebala da se zapita kako je moguće da preko 300.000 radnika prima minimalnu zaradu koja je po svim parametrima nedovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu.
„Premijerka bi sa druge strane trebala da nam pruži odgovore šta je država uradila povodom utvrđivanja odgovornosti za trovanje 150 radnika Magne iz Aleksinca, ili za smrt 8 rudara u rudniku Soko u Aleksincu, i za mnoge druge povrede i smrti u fabrikama na jugu Srbije! Da li je moguće da u tim slučajevima nema odgovornih?“, pita se Stojanović.
