Reč je o klubu koji je osnovan od strane države i radnika istoimenog građevinskog preduzeća, čiji je deo imovine prodat bugarskoj kompaniji Bateri protekt monbat (Battery Protect Monbat) krajem 2023. godine. Ovo preduzeće se nalazi u stečaju gotovo 24 godine.

Ali da se vratimo na fudbal. „Rad“ je simbol Banjice i Voždovca. Njegova omladinska škola i prvi tim su proizvodili igrače za Crvenu zvezdu, Partizan, reprezentaciju i najjače evropske lige.

Rad se godinama sistematski uništava

Kao partizanovac, lično nikada nisam imao simpatije prema Radu. Kao levičar, naravno da ne mogu biti blagonaklon prema rasističkim i drugim ekstremno desnim ispadima navijačke grupe „Junajted fors“ u prošlosti. Kao pojedinac koji se bavi politikom i koji veruje u stavljanje javnog interesa na prvo mesto, užasnut sam pričama da se ovaj klub godinama sistemski urušava i gasi, kako bi se stadion porušio i na njegovom mestu izgradio projekat privatnog investitora.

Kao odrasla osoba znam kada emocije treba ostaviti po strani. Zato sam u kampanji za lokalne izbore, kao kandidat na listama „Biramo Beograd“ i „Biramo Voždovac“, prvi put pokrenuo temu očuvanja FK „Rad“. Tada sam takođe podsetio da se Danilo Vučić još pre tri godine u javnosti percipirao kao neformalni vlasnik kluba.

Fudbal vapi za razvlašćivanjem od SNS kadrova

„Rad“ zaslužuje da bude sačuvan, da se vrati u elitni rang takmičenja, da njegov stadion ponovo bude mesto na kojem će deca razvijati svoj talenat i potencijal, ali i da isto tako ponovo dođe u situaciju da pokrene ženski fudbalski klub. Sve drugo je nedopustivo.

Važno je takođe napomenuti da naš fudbal vapi za potpunim političkim razvlašćivanjem kadrova Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i celih dinastija i političkih oligarhija koje poslednjih 12 godina otimaju, uništavaju i do krajnjih granica kriminalizuju srpski fudbal i sport uopšte.