Stop Privatizaciji!

Privatizacija Instituta Jaroslav Černi ugrožava javni interes. Suprotstavimo se tome!

O namerama Vlade Republike Srbije da privatizuje Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ bilo je reči još početkom godine, a konačna odluka doneta je 1. oktobra, kada je na sajtu Ministarstva privrede objavljen javni poziv za učešće u postupku prodaje ovog državnog Instituta.

Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” zvanično je osnovan 1959. godine, a njegove preteče sežu do 1947. kada su osnovani Hidrološki institut i Hidraulička laboratorija. Većina najznačajnijih hidrotehničkih objekata i sistema na prostoru bivše Jugoslavije izgrađena je na osnovu istraživanja i uz učešće ovog instituta. Danas Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” predstavlja vodeću naučno-istraživačku instituciju u Srbiji koja se bavi unapređenjem stanja vodnih resursa u zemlji i regionu, kao i širokom lepezom aktivnosti u oblasti energetike i zaštite životne sredine. U Institutu je zaposleno 235 radnika i radnica, od čega 17 doktora nauka, 13 magistara i 136 visokoobrazovanih stručnih lica, što svedoči o značajnom naučno-istraživačkom kapacitetu ove, za sada još uvek većinski državne institucije.

Naučno znanje i inženjersko iskustvo zaposlenih u Institutu omogućavaju im da se uhvate ukoštac sa složenim problemima u oblasti korišćenja i zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, što je posebno važno u kontekstu klimatskih promena i zaštite životne sredine. Primera radi, nakon poplava u Srbiji 2014. godine, Institut je izradio više studija u kojima su analizirani uzroci poplava i predložene aktivnosti kojima se slične nepogode mogu preduprediti u budućnosti.

Postavlja se opravdano pitanje zbog čega se privatizuje jedna naučno-istraživačka institucija ovog kalibra, sa funkcijama od nesumnjivog javnog i strateškog značaja za vodoprovredu u zemlji i regionu, koja, pri tome, posluje u dobitku.

Privatizacija Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” u stvari je samo jedan u nizu poteza vlasti koje privatni interes stavljaju ispred javnog dobra. Da motivi za privatizaciju nisu ekonomski, svedoči i početna cena od 2,5 miliona evra, što ne predstavlja značajan priliv novca, pogotovo u državi u kojoj se rasipa na sve strane. Imajmo na umu da je, prema nekim procenama, samo za spomenik Stefanu Nemanji, koji se nalazi ispred nekadašnje železničke stanice u Beogradu, potrošeno više od 9 miliona evra, dok je iz javnog budžeta Republike Srbije nedavno isplaćeno više od 14 miliona evra subvencija švajcarskoj kompaniji koja otvara fabriku čokolade u Novom Sadu.

Sa druge strane, privatizacijom ovog instituta biće ugrožen javni interes, pre svega u kontekstu klimatskih promena i ugroženosti vodnih resursa kojima Srbija raspolaže. Privatni vlasnik se uvek vodi logikom profita, a ne javnog dobra. U tom smislu možemo očekivati da će privatizacija, ukoliko se realizuje, voditi lošijem kvalitetu usluga i manjoj odgovornosti ove institucije prema društvu u čijem interesu bi trebalo da radi.

Privatizacija jednog instituta za vodoprivredu, koji je decenijama unazad igrao ključnu ulogu u istraživanju i upravljanju sektorom voda, ukazuje i na to kako se aktuelna vlast odnosi prema nauci i obrazovanju uopšte. Prethodnih decenija je mnogo toga bilo privatizovano, ali su naučne i obrazovne institucije mahom ostajale javne. Pokretanje privatizacionog postupka za jednu instituciju ovog tipa sugeriše nam da bi vrlo brzo na red mogli da dođu i drugi instituti, pre svega oni koji ukazuju na loše stanje naše životne sredine ili stoje na putu širenju privatnog kapitala. Da li će se tu stati ili nam sledi i temeljnija privatizacija obrazovnih i drugih naučnih institucija?

Ako budemo dovoljno glasni u odbrani javnog dobra možemo preduprediti ovaj trend. Zato pozivamo relevantne stručnjake i akademsku zajednicu, ali i celokupnu javnost da zajedno i solidarno istupimo protiv uzurpacije javnog interesa i privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.

Selena Lazić
Vladimir Simović

Privatizacija Instituta "Jaroslav Černi" ugrozava javni interes. Suprotstavimo se tome!

You May Also Like

Ministarka Danica Grujičić je na televizijskom gostovanju ukorila nezaposlene lekare navodeći da neće da idu da rade u manja mesta, jer tamo nema „Mame i tate“ ali hoće u Kanadu. Ministarka zaboravlja da je za posledice stanja u zdravstvu i nedovoljan broj lekara nisu odgovorni nezaposleni lekari već Vlada i konkretno ona jer sedi na čelu resornog ministarstva, a ne lekari koji odbijaju da rade u potkapacitiranim bolnicama i domovima zdravlja u kojima nema osnovne opreme za rad, često nema pokrivenosti hitne pomoći, da rade za nedovoljne plate sa ugovorima na određeno koji im ne garantuju osnovna radna prava. Ministarka takođe zaboravlja da sve više lekara odlazi iz zemlje zbog elementarne egzistencije i da sve više klinika u Srbiji ostaje bez medicinskog kadra, dok se domovi zdravlja zatvaraju, što takođe predstavlja posledicu loših zdravstvenih politika političke garniture čiji je deo. Zdravstveni sistem mora biti organizovan tako da bez izuzetka obezbedi zadovoljavajući kvalitet zdravstvene zaštite koja je dostupna svima. To je moguće samo sa dovoljnim ulaganjima za održavanje i unapređenje javnog zdravstva, ali i obezbeđivanje što boljih radnih uslova za medicinske radnike i radnice.

Ministarko Grujičić, nisu lekari krivi za katastrofalnu situaciju u zdravstvu

Solidarnost!

Podrška Oliveri Marjanović u odbrani najosnovnijih zakonskih i civilizacijskih normi u našem društvu

Miloš Baković Jadžić-kandidat Solidarnosti na beogradskim predizborima

Ukoliko Ministarstvo odbrane nije sposobno da upravlja Zastavom, radnici jesu

Ukoliko Ministarstvo odbrane nije sposobno da upravlja Zastavom, radnici jesu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.