Šta mogu mladi sa 100 evra u Srbiji?

Šta mogu mladi sa 100 evra u Srbiji?

Na prvi pogled čini se ne mnogo. Međutim, pravo pitanje je koje sve sistemske promene za mlade može da pokrene država sa više od 100 miliona evra, koliko će ukupno koštati novčana pomoć koju će Vlada Republike Srbije isplatiti mladima u februaru.


Foto: Flickr.com_Ivan Radić

Naime, šta se sve plaća putem ove novčane pomoći?

1. Ostanak u zemlji?

Oko 50 hiljada mladih svake godine trajno napusti našu zemlju, ukazuju neka istraživanja. Iako će se tačan broj znati tek nakon popisa, nebrojeno je razloga kojim se trenutna predviđanja mogu objasniti. Čekanje više od godinu dana na prvi posao, stranačko zapošljavanje, rad za minimalac (ili ispod minimalca u zavisnosti od nesigurnosti radnog angažmana) i drugi nedostojanstveni uslovi rada samo su neki od razloga koji mladima daju podstrek da lakše odluče da odu. Ipak, najveći broj njih kao glavni razlog navodi dostojanstveniji život u celini.

2. Priuštivo stanovanje

Mladim bračnim parovima su 2019. godineobećani jeftini stanovi gde bi kvadrat koštao oko 400 evra. Nije se mnogo odmaklo od ovog plana, a mera je preusmerena više ka pronatalitetnoj politici nego ka politici brige o mladima. Mladima, barem više od 60% njih koji i dalje žive sa svojim roditeljima (zbog finansijskih nemogućnosti stambenog osamostaljenja, a ne želje) ostaje samo da čekaju kada će se neka mera Vlade odnositi i na njih.

3. Narušeno mentalno i fizičko zdravlje mladih

Nakon dve godine pandemije Vlada i predsednik Republike Srbije su konačno shvatili da su zapostavili jednu veliku društvenu grupu pokazavši da zdravlje svih, a naročito mladih po prioritetu dolazi tek nakon ekonomskog rasta i rasta BDP-a. Nezavisna istraživanja daju zabrinjavajuće podatke da je u 2021. učestalost simptoma umerene i teške depresije kod mladih oko 50%, što je dvostruko više u odnosu na učestalost tih simptoma u odrasloj populaciji.

Slobodni termini u psihološkim savetovalištima pri domovima zdravlja su uveliko popunjeni, ukoliko im je pristup uopšte moguć, a korak dalje u zanemarivanju zdravstvene zaštite mladih otišlo se kada je pokrenuto pitanje zatvaranja studentskih poliklinika početkom 2021. Srećom, upravo zbog pritiska mladih, odustalo se od ovog plana.

4. Nesrećan obrazovni sistem

Prema pomenutom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih (2021) više od 50% mladih je odgovorilo da nije i neće primiti vakcinu protiv korona virusa. Kada su upitani na osnovu čega zauzimaju stav o vakcinaciji, skoro 40% mladih je navelo formalno obrazovanje kao glavni osnov za ovakav stav. Osim što je izostala kampanja o važnosti vakcinacije, usmerena ka mladima, ovakvi podaci ukazuju na opštepoznatu činjenicu koliko je obrazovni sistem (dece i) mladih zastareo i neprilagođen vremenu u kojem živimo.

5. Lenjost ministra (omladine i) sporta

Sa tekućim izmenama Zakona o mladima nije se mnogo odmaklo, uzevši u obzir da se radna grupa formirana jula 2021, sastala svega jednom. Da su mehanizmi društvenog i političkog uključivanja mladih u aktivnoj izgradnji zajednice u kojoj živimo oslabljeni i jalovi pokazuje i to da preko 85% mladih nije član nijedne političke partije, a da skoro 90% mladih ne veruje da im ovaj politički sistem omogućava da utiču na političke procese i odluke. Kada će doći do izmena Zakona o mladima i koliko će on omogućiti veće učešće mladih u lokalnom razvoju svog okruženja izgleda da na kraju zavisi od broja prekora koje premijerka uputi Vanji Udovičiću, a ne od brige resornog ministra o mladima.

100 evra – Za čiju decu?

U jednoj televizijskoj anketi, najčešći odgovor mladih je bio da će novčanu pomoć iskoristiti za plaćanje računa i kupovinu osnovnih životnih namirnica, ukazujući na to da se životni standard, ali i razmišljanje o životu, za većinu mladih u ovoj zemlji nije izmenio u odnosu na starije generacije. Još uvek vlada široka socijalna nesigurnost i motiv za preživljavanjem u okruženju sa rastućim troškovima života, zagađenom životnom sredinom i neefikasnim javnim uslugama. U takvom okruženju, 100 evra novčane pomoći znači i mnogo i malo.

Iako mladi, koji ne veruju nikome (a najmanje političarima ove zemlje) verovatno neće promeniti svoj stav po pitanju izlaska na izbore ili glasanja protiv vladajuće stranke, njihovi roditelji mogu biti motivisani da pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci misleći da je ova stranka konačno počela da misli na decu i mlade. Preciznije, ovim putem agenda „Za našu decu“ može konačno dobiti svoj smisao, pokazavši da SNS misli na svu decu (i mlade) Srbije, a ne samo na svoju. Nažalost, prethodni primeri nam pokazuju da to nije i neće biti slučaj.

Naposletku, treba biti svestan da se 0,08% godišnjeg budžeta Srbije izdvaja za mlade i da je to brojka koja najslikovitije opisuje koliko ova Vlada ceni i neguje omladinu ove zemlje. Široke sistemske promene mogu početi tek uz šire političko učešće koje je zasnovano na solidarnosti, demokratskom uključivanju svih i javnom interesu. A to uz ovakvu vlast nije moguće.

Goran Radlovački


Foto: Devin Avery

You May Also Like

Miletić: Radnici u Srbiji već osećaju posledice rata u Ukrajini

Ljudi u Srbiji toliko malo zarađuju da se štednja struje podrazumeva

Fiat

Podrška radnicama i radnicima kompanije Fiat iz Kragujevca

Prvomajski proglas koalicije Moramo

Prvomajski protest!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.