O namerama Vlade Republike Srbije da privatizuje Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ bilo je reči još početkom godine, a konačna odluka doneta je 1. oktobra, kada je na sajtu Ministarstva privrede objavljen javni poziv za učešće u postupku prodaje ovog državnog Instituta.
Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” zvanično je osnovan 1959. godine, a njegove preteče sežu do 1947. kada su osnovani Hidrološki institut i Hidraulička laboratorija. Većina najznačajnijih hidrotehničkih objekata i sistema na prostoru bivše Jugoslavije izgrađena je na osnovu istraživanja i uz učešće ovog instituta. Danas Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” predstavlja vodeću naučno-istraživačku instituciju u Srbiji koja se bavi unapređenjem stanja vodnih resursa u zemlji i regionu, kao i širokom lepezom aktivnosti u oblasti energetike i zaštite životne sredine. U Institutu je zaposleno 235 radnika i radnica, od čega 17 doktora nauka, 13 magistara i 136 visokoobrazovanih stručnih lica, što svedoči o značajnom naučno-istraživačkom kapacitetu ove, za sada još uvek većinski državne institucije.
Naučno znanje i inženjersko iskustvo zaposlenih u Institutu omogućavaju im da se uhvate ukoštac sa složenim problemima u oblasti korišćenja i zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, što je posebno važno u kontekstu klimatskih promena i zaštite životne sredine. Primera radi, nakon poplava u Srbiji 2014. godine, Institut je izradio više studija u kojima su analizirani uzroci poplava i predložene aktivnosti kojima se slične nepogode mogu preduprediti u budućnosti.
Postavlja se opravdano pitanje zbog čega se privatizuje jedna naučno-istraživačka institucija ovog kalibra, sa funkcijama od nesumnjivog javnog i strateškog značaja za vodoprovredu u zemlji i regionu, koja, pri tome, posluje u dobitku.
Privatizacija Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” u stvari je samo jedan u nizu poteza vlasti koje privatni interes stavljaju ispred javnog dobra. Da motivi za privatizaciju nisu ekonomski, svedoči i početna cena od 2,5 miliona evra, što ne predstavlja značajan priliv novca, pogotovo u državi u kojoj se rasipa na sve strane. Imajmo na umu da je, prema nekim procenama, samo za spomenik Stefanu Nemanji, koji se nalazi ispred nekadašnje železničke stanice u Beogradu, potrošeno više od 9 miliona evra, dok je iz javnog budžeta Republike Srbije nedavno isplaćeno više od 14 miliona evra subvencija švajcarskoj kompaniji koja otvara fabriku čokolade u Novom Sadu.
Sa druge strane, privatizacijom ovog instituta biće ugrožen javni interes, pre svega u kontekstu klimatskih promena i ugroženosti vodnih resursa kojima Srbija raspolaže. Privatni vlasnik se uvek vodi logikom profita, a ne javnog dobra. U tom smislu možemo očekivati da će privatizacija, ukoliko se realizuje, voditi lošijem kvalitetu usluga i manjoj odgovornosti ove institucije prema društvu u čijem interesu bi trebalo da radi.
Privatizacija jednog instituta za vodoprivredu, koji je decenijama unazad igrao ključnu ulogu u istraživanju i upravljanju sektorom voda, ukazuje i na to kako se aktuelna vlast odnosi prema nauci i obrazovanju uopšte. Prethodnih decenija je mnogo toga bilo privatizovano, ali su naučne i obrazovne institucije mahom ostajale javne. Pokretanje privatizacionog postupka za jednu instituciju ovog tipa sugeriše nam da bi vrlo brzo na red mogli da dođu i drugi instituti, pre svega oni koji ukazuju na loše stanje naše životne sredine ili stoje na putu širenju privatnog kapitala. Da li će se tu stati ili nam sledi i temeljnija privatizacija obrazovnih i drugih naučnih institucija?
Ako budemo dovoljno glasni u odbrani javnog dobra možemo preduprediti ovaj trend. Zato pozivamo relevantne stručnjake i akademsku zajednicu, ali i celokupnu javnost da zajedno i solidarno istupimo protiv uzurpacije javnog interesa i privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.
Selena Lazić
Vladimir Simović
