Članica Političke platforme Solidarnost Danijela Mazić bila je gošća emisije „Mi danas“ televizije K1 u kojoj se razgovaralo na temu „Da li je dobacivanje ženama na ulici seksualno uznemiravanje ili kompliment?“

Mazić je ocenila da je dobacivanje ženama na ulici normalizovana, ali krajnje nepoželjna pojava. Iako neke žene dobacivanje doživljavaju kao kompliment, za većinu on predstavlja neprijatnost i pretnju od seksualnog nasilja. Društvo na ovaj problem ne reaguje adekvatno i potrebni mehanizmi podrške uglavnom izostaju. Kako je ukazala Mazić, ženama se od najmlađih dana upućuje poruka da nemaju od koga da traže poverenje i zaštitu od dobacivanja, pa se devojčicama koje se osmele da se požale da im ono pričinjava neprijatnost i stid govori da „nije u pitanju ništa strašno“.

Ona je ukazala na to da se devojčice i žene koje trpe dobacivanje s pravom osećaju kao da im je ugrožena lična bezbednost, naročito kada su u pitanju situacije u kojima stariji muškarci targetiraju mlađe žene, kada ženu targetira grupa muškaraca ili kada se dobacivanje dešava u nebezbednom okruženju.

Žene su razvile različite „metode preživljavanja“, koje primenjuju kada se zbog dobacivanja osete fizički ugroženima. Kada su same na ulici, a neko im dobacuje ili im se približava, žene pozivaju prijateljice i govore im svoju lokaciju, da bi u slučaju naglog prekidanja veze osoba koju su pozvale mogla da reaguje pozivajući policiju. Da bi se zaštitile, neke žene idu na kurseve samoodbrane i pri ruci imaju biber sprej. Postojanje ovakvih strategija ilustruje količinu stresa kome su žene kojima se dobacuje izložene, uprkos tome što deo društva dobacivanje relativizuje kao nevažnu, benignu pojavu.

„Nije ključno da žene nauče kako da se zaštite“, smatra Mazić, „Nego da edukujemo društvo da to apsolutno nije u redu i nije prihvatljivo“.
Oni koji dobacuju zloupotrebljavaju svoju poziciju moći i svesno izazivaju strah, smatra Mazić. Dobacivanje bi zato trebalo iskoreniti, a glavni metod je pružanje podrške ženama i osvešćivanje muškaraca o tome da je ono loše. Uloga muškaraca u prevenciji dobacivanja je ključna.

„Naravno da to ne rade svi muškarci, ali svi muškarci moraju biti svesni da se to dešava jer se dešava svakoj ženi. Ako samo ignorišu, problem neće nestati. Oni moraju da se aktivno uključe u odbranu svojih drugarica i poznanica, da uočavaju i sprečavaju takvo ponašanje“, upozorava Mazić.

„Dopunama Krivičnog zakonika iz 2017. godine dobacivanje je prepoznato kao krivično delo, zajedno sa proganjanjem, koje često usledi nakon dobacivanja“, ukazuje Mazić. Po istraživanjima Autonomnog ženskog centra svakoj ženi se ovaj tip uznemiravanja ili desio, ili poznaje nekoga kome se desio. Ipak, ono je retko sankcionisano u praksi, a žene koje prijave bilo koji tip nasilja često bivaju optužene da su ga same izazvale.

„Kada celog života dobijamo poruke da naša reakcija neće biti uvažena i dovesti do prave reakcije i ne dobijemo neko zadovoljenje pravde, naučimo da je naša reakcija bezvredna. Moramo da promenimo društvo. Politička platforma Solidarnost se zalaže za to da se zakonska regulativa promeni u korist žena, da se čuje njihov glas, da se ženama veruje i da se izborimo za društvo u kom nakon pretrpljenog nasilja, ako ga prijavimo, nećemo prolaziti kroz sekundarnu viktimizaciju“, zaključila je Mazić.