Marko Miletić - Nakon sto godina moramo da menjamo radno vreme

Miletić: Nakon sto godina moramo da menjamo radno vreme

Prošlo je sto godina od kako je na našim prostorima uvedeno osmočasovno radno vreme. Sada je trenutak da se pozdravimo sa ovim „pravilom“ starim ceo jedan vek i da konačno iskoračimo u novo doba sa kraćim radnim vremenom.

1922. godine u Kraljevini SHS donet je Zakon o zaštiti radnika kojim je prvi put na ovim prostorima uvedeno osmočasovno radno vreme. Taj zakon se nije odnosio na baš sve radnike, ali je svakako predstavljao veliku pobedu za tadašnji radnički pokret a država je stala u red zemalja koje su za to vreme imale progresivno rešenje o radnom vremenu ograničenom na osam sati dnevno.

Danas, sto godina kasnije, radnici i radnice u Srbiji imaju najduže radno vreme u Evropi. Samo na glavnom poslu ljudi u Srbiji provode prosečno 43,5 sati nedeljno, što je više od zakonski „standardnih“ 40 sati nedeljno. Poražavajuće je što je to više i od onoga što je postalo standard pre sto godina!

Da stvar po radnike i radnice bude gora – ne samo da rade prosečno najviše u Evropi nego su i najmanje plaćeni. Prosečna plata, kojom se vlast toliko hvali, je krajem prošle godine iznosila 69.000 dinara. Međutim, medijalna zarada, koju vlast ne pominje a do koje dobacuje samo polovina radnika – je 51.000 dinara. Istovremeno, prosečna potrošačka korpa je iznosila 79.000 dinara.

Dakle, većina ljudi u Srbiji radi jako puno, ima jako malo odmora i primanja koja nisu dovoljna za iole pristojan život njih i njihovih porodica.

Moramo stvoriti bolje radne i materijalne uslove kako bi ljudi u Srbiji bili sigurniji, zdraviji i zadovoljniji. Skraćivanje radnog vremena uz zadržavanje jednakog nivoa plata je jedan od koraka koje možemo učiniti u tom smeru.

Za početak, možemo skratiti radno vreme na 32 sata nedeljno umesto sadašnjih 40, što je civilizacijska tekovina i promena koja se dešava u celom svetu. Kraće radno vreme donosi mnoge pogodnosti kako pojedincima tako i celom društvu, a ovde ćemo pomenuti samo neke od tih pozitivnih promena.

Prvo (i osnovno), kraće radno vreme ostavlja radnicima više mogućnosti za život van posla. Ljudi bi imali više vremena da se posvete svojim porodicama i prijateljima, više bi odmarali, više vremena za slobodne aktivnosti od rekreacije do kulture ili pak političkog rada. U krajnjem slučaju ostalo bi više vremena za obavljanje svakodnevnih privatnih obaveza od kupovine do sređivanja lokalnog igrališta. Skraćivanje radnog vremena može doprineti i smanjenju nejednakosti između muškaraca i žena u pogledu obavljanja kućnih poslova i nege i brige za decu i stare. Trenutno ljudi toliko rade i toliko su umorni da jedva uspevaju i osnovne stvari van posla da obave.

Druga pogodnost ide u korist poslodavaca – istraživanja pokazuju da su odmorni radnici i produktivniji i zadovoljniji. Sprovedeni pilot projekti skraćivanja radnog vremena u različitim zemljama u mnogim kompanijama svedoče da produktivnost radnika i ostvarivanje profita nisu opali i pored kraće radne nedelje, naprotiv u mnogim slučajevima radnici su bili spremniji da se založe za napredak firme.

Pod tri su direktne koristi za celo društvo. Izgaranje na poslu postaje sve češći razlog za fizička i psihička oboljenja, a umor dovodi do velikog broja povreda na poslu koje često mogu biti fatalne. Skraćivanjem radnog vremena se smanjuju pritisak na zdravstveni sistem i troškove lečenja koje pokriva osiguranje, tako bi ceo sistem mogao više da se posveti preventivi umesto stalnom gašenju zdravstvenih požara. Kao što smo već rekli – skraćivanjem radnog vremena ne opada produktivnost, to ostavlja mogućnost firmama da zaposle nove radnike i radnice ukoliko žele da dodatno pospeše svoje poslovanje. Tako bi se smanjila nezaposlenost i povećala opšta produktivnost na nivou države.

Četvrto i svakako ne najmanje značajno – skraćivanje radnog vremena doprinosi smanjenju zagađenja. Kraća radna nedelja znači manji broj odlazaka na posao, odnosno smanjuje se emisija izduvnih gasova. Manji broj radnih sati znači i smanjenu upotrebu električne energije, naročito preko sistema za grejanje i hlađenje ali i smanjenu upotrebu hrane i pića u plastičnim pakovanjima.

Prošlo je sto godina od kada smo se izborili za osmočasovno radno vreme, sada je pravi trenutak da iskoračimo i zahtevamo skraćivanje radnog vremena kako bismo imali društvo zdravijih i srećnijih ljudi.

Marko Miletić,
Koordinator grupe za radna i socijalna prava Političke platforme Solidarnost

Marko Miletić - Nakon sto godina moramo da menjamo radno vreme

You May Also Like

Miletić: Radnici u Srbiji već osećaju posledice rata u Ukrajini

Ljudi u Srbiji toliko malo zarađuju da se štednja struje podrazumeva

Fiat

Podrška radnicama i radnicima kompanije Fiat iz Kragujevca

Prvomajski proglas koalicije Moramo

Prvomajski protest!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.