Miletić: Vreme je da počnemo da pričamo o skraćivanju radnog vremena

Podkast dnevnog lista Danas je ove nedelje na razgovor o mogućnosti smanjivanja broja radnih sati u Srbiji pozvao Marka Miletića, koordinatora grupe za radna i socijalna prava Solidarnosti i urednika ekonomije u Danasu, Aleksandra Miloševića.

Marko Miletić iz Političke platforme Solidarnost je ocenio da je nakon sto godina od normiranja četrdesetočasovne radne sedmice u Srbiji nastupio momenat da se pokrene dijalog o tome zašto i kako ona treba da se skrati na 32 radna sata, odnosno četiri radna dana nedeljno.

Urednik ekonomije u Danasu Aleksandar Milošević se složio sa tim da bi skraćivanje radnog vremena bilo delimično poželjno iz tačke gledišta radnika. On, ipak, smatra da bi to našu privredu učinilo međunarodno nekonkurentnom i negativno uticalo na plate radnika. Kako ocenjuje Milošević, samo razvijene ekonomije, koja stvaraju veliki višak vrednosti, mogu da tako nešto sebi dozvole danas.

Miletić, je, međutim, upozorio na političku komponentu definisanja konteksta rada i radnih prava koja je dovela do toga da domaći radnici i radnice za male plate zvanično rade preko 43 sata nedeljno, dok je stvarni broj radnih sati i veći, a istovremeno prosečnom platom ne mogu da namire prosečnu potrošačku korpu:

„Postoji čitav trend snižavanja radnih prava i cene rada koji traje decenijama. To je rezultat niza zakona koji su donošeni, pre svega Zakona o radu. To je i rezultat politike dovođenja stranih kompanija i davanja subvencija. Vlast u Srbiji decenijama stvara takve uslove u kojima su ljudi eksploatisani i za to mizerno plaćeni“. Politički akteri, istakao je, moraju da ispolje pritisak na nadležne kako bi tu situaciju promenili.

Po Miloševićevom mišljenju preduzeća u Srbiji aktuelno nisu dovoljno produktivna da bi imala uslova da podižu plate radnicima ili smanjuju broj radnih sati za 20 procenata. On je naveo da bi rešenje moglo da bude podizanje produktivnosti za isto radno vreme.

Miletić je istakao da je Srbija zemlja ogromnih nejednakosti, što implicira da prostor za preraspodelu prihoda između poslodavaca i radnika ipak postoji. On je, takođe, ukazao na to da sve zemlje u kojima su probni programi skraćenja radnog vremena u toku za to izdvajaju pakete pomoći. Kao primer je naveo Škotsku, gde je vlada za takav program izdvojima deset miliona funti, upoređujući tu svotu sa sumom od 20 miliona evra koje je Srbija putem subvencija dala kompaniji Geoks, a od kojih je Geoks kroz poreze vrati svega trećinu.

Po Miletićevom mišljenju, novca ima, ali je pitanje u šta ga je bolje uložiti. On je naveo da su dosadašnji eksperimenti dokazali da je skraćivanje radnog vremena ekonomski održivo, jer su firme koje su u takvim programima učestvovale nastavile da rade po novom modelu.

U nastavku razgovora Miletić i Milošević su prokomentarisali primere primene projekata skraćivanja radnog vremena u praksi. Najveći eksperiment ovog tipa sprovodi se aktuelno u Velikoj Britaniji. Kako je objasnio Miletić, različite kompanije traže različite modele prilagođavanja.

On je istakao da su dosadašnja istraživanja pokazala da je od skraćivanja radnog dana na sedam sati za čitavo društvo korisnije skraćivanje radne nedelje na četiri radna dana. Istraživanja su pokazala i vrlo pozitivan efekat ovog modela na smanjenje zagađenja životne sredine, te na smanjenje nejednakosti između muškaraca i žena u obavljanju svakodnevnih kućnih poslova, brige o deci i starima, zbog čega ga podržavaju feminističke organizacije.

„Istina, da bi tako nešto bilo ostvarivo kod nas potrebno je promeniti mnogo toga“, naglasio je Miletić, „Pre svaga sam Zakon o radu, koji omogućava poslodavcima da radno vreme produžavaju. Mi treba mnogo toga da menjamo, ali je vreme da to stavimo na sto, počnemo o tome da pričamo i razmišljamo na koji način ćemo urediti zakone.“

Ceo razgovor možete poslušati klikom OVDE >>>.

You May Also Like

Miletić: Radnici u Srbiji već osećaju posledice rata u Ukrajini

Ljudi u Srbiji toliko malo zarađuju da se štednja struje podrazumeva

Fiat

Podrška radnicama i radnicima kompanije Fiat iz Kragujevca

Prvomajski proglas koalicije Moramo

Prvomajski protest!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.