Deset dana nakon što je Politička platforma Solidarnost posetila Ministarstvo za rad i razgovarala sa državnim sekretarom Miomirom Đorđevićem, nismo videli značajnije pomake i reakcije na talas smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa radom.
Smrti radnika i radnica, ali i invaliditeti zadobijeni u nehumanim radnim uslovima, padanje u nesvest u prevrućim fabričkim halama, rad bez adekvatne zaštitne opreme, uskraćivanje prava na pauzu i odmor… Sve je to slika današnjeg položaja u kojem se nalaze radnici i radnice, a na koju Ministarstvo za rad žmuri. Shodno tome, danas smo uputili dopis Ministarstvu za rad i ministru Nikoli Selakoviću, u vidu zahteva za rasvetljavanjem smrtnih slučajeva radnika i radnica koji su se dogodili u prethodnom periodu i koji su s pravom potresli javnost.
Na javnom servisu smo mogli da čujemo ministra Selakovića koji najavljuje strože kazne za poslodavce ukoliko se utvrde da uslovi rada nisu bezbedni. Ovo kratko obraćanje nije dovoljno niti dovoljno uverljivo. Zato zahtevamo i jasno obraćanje ministra javnosti uz objašnjenje koje sve konkretne mere će nadležno ministarstvo i Inspektorat za rad učiniti da se dosadašnji smrtni slučajevi rasvetle. Zahtevamo i objašnjenje kakvu komunikaciju Ministarstvo i Inspektorat imaju sa nadležno tužilaštvo imaju, pre svega imajući u vidu da znamo da je značajan broj podnesaka kojima se iniciraju prekršajni i krivični postupci u startu odbačen.
I sam Zakon o radu dozvoljava nehuman tretman radnika i radnica. Ovde svega mislimo na mogućnost da ljudi rade i po 60 sati nedeljno, više sedmica u nizu. Dalje, omogućavanje rada van radnog odnosa, mahom putem takozvanih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ostavlja radnike i radnice bez elementarnih prava koja bi trebalo da budu garantovana, poput prava na plaćeni godišnji odmor, bolovanje i sindikalno organizovanje. Zato pitamo ministra Selakovića – koje mere Ministarstvo za rad planira da sprovede kako bi se ovakav, po radnike štetan Zakon o radu, promenio i kako bi se poboljšali katastrofalni radni uslovi u Republici Srbiji i da li nadležno ministarstvo planira da u proces izrade novog Zakona uključi i civilni sektor i druge osvedočene stručnjake iz oblasti radnog prava koji već gotovo deceniju upozoravaju na katastrofalne posledice Zakona o radu koji je usvojen 2014. godine.
Ako pogledamo podatke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje videćemo da su tokom 2022. godine registrovane 64 smrtne povrede na radu. Godinu dana ranije registrovano je 45 smrtnih povreda na radu. U prethodnih deset godina zvanične statistike pokazuju da u proseku život izgubi 45 osoba. To je ogroman broj ljudskih života.
Realnost je da je sistem bezbednosti i zaštite zdravlja na radu u Republici Srbiji na izuzetno niskom nivou, o čemu svakodnevno svedoče i sami radnici i radnice, kao i sindikati. Iako zakonska regulativa postoji, sama primena je ograničena, dok je inspektorat značajno potkapacitiran. U Srbiji ima tek nešto više od 200 inspektora za rad, iako je još 2020. godine postavljen zadatak da ih bude 360. To znači da na jednog inspektora, ako gledamo zvanične statistike zaposlenosti, trenutno imamo više od 10.000 radnika i radnica. Previše. Treba imati na umu da je tek oko polovine inspektora specijalizovana za pitanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
