Pravo na slobodno odlučivanje o rađanju dece ponovo je ugroženo. Vrhovni sud Sjedninjenih Američkih Država omogućio je zabranu abortusa u SAD, što je samo jedan u nizu napada na reproduktivna prava i reproduktivnu pravdu širom sveta.
Krajem 2021. godine, svedočile smo zaoštravanju zakona i skoro potpunoj zabrani abortusa u Poljskoj, a ovog meseca poništena je presuda Roe protiv Wade-a koja je predstavljala presedan i štitila pravo na abortus u SAD na federalnom nivou. Budući da odbacivanje ove presude omogućava saveznim državama da odlučuju pojedinačno, trinaest država već je pokrenulo usvajanje zakona o zabrani abortusa, a slično se očekuje i za ostale konzervativne države.
U pojedinim zemljama sveta pravo na prekid trudnoće zabranjeno je i u slučaju incesta i silovanja. Nažalost, veliki je broj prisilnih odnosa koji rezultuju trudnoćom jer je rodno zasnovano nasilje u porastu. U javnom diskursu na temu abortusa, u potpunosti se zanemarije kontekst patrijarhalnog društava u kojem živimo i represije koju trpimo svakodnevno. Pri tom se ne osvrće ni na materijalne uslove života i socio-ekonomsku situaciju u društvu.
Izvesno je da ovakva zabrana neće smanjiti broj abortusa. Privilegovane žene, i druge osobe koje mogu zatrudneti, putovaće u države u kojima je abortus legalan, dok će ostali pribegavati nebezbednim i rizičnim procedurama za prekid trudnoće. Pravo na abortus postaće suštinsko klasno pitanje jer će ljudi u zavisnosti od prebivališta i pozicije na društvenoj lestvici moći da iskoriste svoje pravo na izbor.
Bitka koja sada započinje u SAD važna je stoga i na globalnom nivou. Grupe koje lobiraju za zabranu abortusa jačaju iz dana u dan vršeći pritisak na vlade širom sveta. Situacija u regionu nije mnogo bolja, na šta konstantno ukazuju saborkinje iz Hrvatske. Dovoljno je da se prisetimo nedavnog slučaja Mirele Čavajde koja je tek usled javnog pritiska uspela ostvariti pravo na prekid trudnoće. Stoga moramo pokazati solidarnost sa drugaricama iz regiona i iz sveta, kao i spremnost za borbu radi očuvanja našeg ustavom zagarantovanog prava.
Naš telesni integritet, kao i pravo na odlučivanje o rađanju dece, regulisano je ustavom odredbom iz 1974. godine zahvaljujući upornim zalaganjima socijalistkinja i komunistkinja u SFRJ, tj. nakon Drugog svetskog rata. Zakonska regulativa koju je Srbija nasledila iz SFRJ nije dovoljna, ako uz nju ne ide i dostupno i besplatno zdravstvo, i drugi elementi socijalne države koje omogućavaju kvalitet života. Nažalost, svedočimo rapidnom uništavanju javnog zdravstvenog sistema. Stoga se PP Solidarnost odlučno zalaže da zdravstvena nega bude dostupna svima, pre svega marginalizovanim grupama i siromašnim slojevima društva koji već imaju ograničen pristup zdravstvenom sistemu. Dodatno, moramo uvesti obavezno seksualno obrazovanje u školski sistem i olakštati pristup kontracepciji za mlade osobe i ugrožene grupe, kao i staviti fokus na prevenciju, koja je ne samo zanemarena u grupama protiv abortusa, već se aktivno lobira protiv. Roditeljstvo se, takođe, više ne tiče samo heteroseksualnih porodica, već uključuje i istopolne zajednice, samohrane majke, usvojitelje i staratelje, prijatelje/ce i proširene porodice koje se udružuju oko brige i nege. Pronatalnu populističku politiku stoga treba radikalno izmeniti. Budućim roditeljima i starateljima nije potrebna ‘jednokratna pomoć’, već im je potrebno solidarno društvo u kojem mogu da stvore porodicu ukoliko to odluče.
Kako prekid trudnoće ne bi postao privilegija bogate manjine, nastavićemo da se zalažemo za promenu društva u kome su dobrobit i kvalitet života građana/ki u centru ekonomskih i socijalnih politika; za dostupnost i kvalitet zdravstvenog sistema, za bolje radne uslove svih zaposlenih u zdravstvu i otklanjanje korupcije kako bi svi medicinski zahtevi, uključujući abortus bili dostupni svima. Ne smemo da ćutimo dok nam oduzimaju pristup zdravstvenoj nezi!
