Ministar Selaković se konačno oglasio. Ipak, možda mu je bilo pametnije da nastavi da ćuti pošto se niko normalan ne bi ponosio visinom minimalca.

Pošto svi ljudi koji žive od svog rada znaju da je 40.020 dinara, koliko iznosi minimalac, nedovoljno za bilo kakav normalan život u Srbiji Selaković je pokušao da poredi ovu cifru sa iznosom minimalca od pre 11 godina. Zamislite, sada je minimalac veći!?

To samo pokazuje koliko Selaković nema pojma o čemu priča i koliko zapravo nije svestan svakodnevnih problema sa kojima se radnici i radnice suočavaju. Zašto ministar nije javnosti rekao koliko je u poslednjoj deceniji poskupelo mleko, meso, jaja, struja, benzin i sve druge stvari na koje ljudi svakodnevno troše svoje mizerne zarade. Ti ljudi i njihove porodice ne žive od procenata kojima se hvali Selaković nego od sve manje i manje proizvoda koje smeju da stave u korpu u prodavnicama.

To što je Selaković nakon jučerašnje sednice Socijalno-ekonomskog saveta sa ponosom pričao o dometima minimalca pokazuje da nema nikakvu ideju i želju da radi na poboljšanju položaja radnika i radnica. Kakav je to ministar rada koji prećuti da gotovo pola miliona ljudi preživljava na minimalcu? Zašto ne učini nešto da se to promeni?

Solidarnost veruje da svima mora biti garantovano pravo na dostojanstvenu zaradu od koje se može živeti, a ne samo preživljavati.

Plata za život je obračun koji podrazumeva da ljudi koji rade ostvaruju primanja dovoljna za namirenje osnovnih životnih troškova. Pravo na platu za život priznato je kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala.

Ministar rada koji radnicima nudi minimalac umesto plata za život ne zaslužuje ni da bude ministar.