U gradu neplanske gradnje i investitorskog urbanizma, gradu koji vapi za više zelenih oaza a dobija sve više ostrva toplote, svakog leta nas tropski talasi podsete i na klimatske promene i na katastrofalno stanje saobraćaja. Polovina ljudi u Beogradu svakodnevno koristi vozila GSP i čim temperature krenu da se bliže 40 stepeni, postanemo dodatno svesni svih problema gradskog prevoza. Barem mi koji ga svakodnevno koristimo. Vesićev i Šapićev tim o tome ne zna mnogo.

Kako je moguće da je grad sa velikim budžetom, a godinama se njime vlasti hvale, nesposoban da organizuje dostojan javni prevoz ljudi? Da se vozila kvare, ključaju, raspadaju, da ih je toliki broj neklimatizovan ili da rashladni sistemi rade polovično, cevi vire, cure, kaplju, ponekad klime greju umesto da hlade? Svako ko se vozi svakodnevno gradskim prevozom zna da je prava lutrija kakvo će vam vozilo naići i u kakvom ćete stanju stići do posla, škole, doma zdravlja. Po strani što gradski čelnici ni ne razmišljaju ozbiljno o tome da bi mnoge radne aktivnosti trebalo da se obustave kada su temperature tropske.

Ali u kakvoj su situaciji oni koji nas ipak svakodnevno prevoze? Oni za volanom, često užarenog vozila, provedu sate i sate. Pre nekoliko godina im je radno vreme produženo, a radni uslovi nisu poboljšani. Zarade vozača svakako su daleko od dostojanstvene plate za život. Zato je i sve veća cirkulacija radne snage tj odlazak iskusnih vozača u inostranstvo ili na bolje plaćena radna mesta. Rukovodstvo GSP se ponaša kao da ne želi da obezbedi stabilnost sistema. A i zašto bi se trudili kada loše upravljanje očigledno može biti odskočna daska za političku karijeru? Pogledajmo slučaj direktora Laste koji je sada prekomandovan u Šapićev tim. Šta očekivati od ovakvih vlasti kada godinama ne žele da reše ni problem kriminalnog privatno-javnog partnerstva naplate karata, omraženog BUS PLUS-a? Tek kada SNS postane prošlost u gradu, a to će se desiti najkasnije za godinu-dve, možemo da saniramo štete, ne zaboravimo odgovorne, obezedimo dovoljan broj zadovoljnih vozača i započnemo proces transformacije gradskog prevoza u ekološki i svima dostupni sistem kakav zaslužujemo.