Vlast mora da prestane sa poklanjanjem javnog novca stranim kompanijama

Dešavanja oko potencijalnog odlaska kompanije Geoks iz Srbije najbolje pokazuju koliko
je štetna i skupa politika „privlačenja stranih investicija“ koju vlasti u Srbiji sprovode više od
deset godina.
Dok čekamo zvanične potvrde od kompanije ili velikodušne Vlade Srbije, da se podsetimo
kako su sve građani Srbije častili ovu kompaniju:
 Iz državne kase je Geoksu po dolasku u Srbiju dato 11,2 miliona evra (9000 evra po
radnom mestu), i 100 miliona dinara za finansiranje procesa nivelacije zemljišta
 Od grada Vranja na korišćenje 110.751 kvadratni metar zemljišta, vrednosti 555.000
evra.
 Pre dve godine Geoks je dobio pomoć od Srbije u visini od 2 miliona evra.
Iako nas vlastodršci stalno uveravaju kako se subvencije vraćaju tako što kompanije
uplaćuju poreze i doprinose, istraživanja medija pokazuju sasvim drugačiju sliku. Naime,
na osnovu uvida u finansijke izveštaje Geoksa u APR-u ova kompanija je dobila duplo više
subvencija nego što je za proteklih pet godina platila poreza i doprinosa!
Šta se dešava ukoliko Geoks zaista proizvodnju iz Srbije preseli u neku drugu zemlju i bez
posla ostane 1200 radnika i radnica?
Politika subvencija se u više navrata pokazala kao katastrofalna. Kako bi se zaista
razvijala privreda i obezbedile trajne mogućnosti dostojanstvenog života za radnike i
radnice potrebna je sasvim drugačija politika. Ista količina novca koja je poklonjena
Geoksu bi bila sasvim dovoljna da se podstakne udruživanje radnika i radnica u Vranju koji
su već imali iskustva u proizvodnji obuće. Država je očigledno imala sredstava i
mogućnosti da tim ljudima obezbedi i mašine i plasman proizvoda. Profit koji bi ti ljudi
ostvarili i znanja koja bi stekli bi zaista ostajali u Srbiji za razliku od profita Geoksa koji se
ovde nikad nije zadržavao.
„Strani investitor“ je bio i poznat po izuzetno teškim radnim uslovima u fabrici u Vranju.
Dok su se subvencije slivale na račun ove kompanije do javnosti su neprestano stizali
navodi o nepoštovanju radnih prava, radu na visokim temperaturama, kolabiranju, i sve to
za plate koje su jedva prelazile minimalac.
Verujemo da bi radnice i radnici iz Vranja i okoline mnogo bolje iskoristili milione koji su
dati Geoksu. Radnici svakako ne bi sami sebi uništavali zdravlje i sigurno bi ulagali u
razvoj znanja i tehnologije i u lokalnu sredinu što nije bilo na agendi Geoksa.

Marko Miletić, koordinator tima za radna pravaVlast mora da prestane sa poklanjanjem javnog novca stranim kompanijama
Dešavanja oko potencijalnog odlaska kompanije Geoks iz Srbije najbolje pokazuju koliko
je štetna i skupa politika „privlačenja stranih investicija“ koju vlasti u Srbiji sprovode više od
deset godina.
Dok čekamo zvanične potvrde od kompanije ili velikodušne Vlade Srbije, da se podsetimo
kako su sve građani Srbije častili ovu kompaniju:
 Iz državne kase je Geoksu po dolasku u Srbiju dato 11,2 miliona evra (9000 evra po
radnom mestu), i 100 miliona dinara za finansiranje procesa nivelacije zemljišta
 Od grada Vranja na korišćenje 110.751 kvadratni metar zemljišta, vrednosti 555.000
evra.
 Pre dve godine Geoks je dobio pomoć od Srbije u visini od 2 miliona evra.
Iako nas vlastodršci stalno uveravaju kako se subvencije vraćaju tako što kompanije
uplaćuju poreze i doprinose, istraživanja medija pokazuju sasvim drugačiju sliku. Naime,
na osnovu uvida u finansijke izveštaje Geoksa u APR-u ova kompanija je dobila duplo više
subvencija nego što je za proteklih pet godina platila poreza i doprinosa!
Šta se dešava ukoliko Geoks zaista proizvodnju iz Srbije preseli u neku drugu zemlju i bez
posla ostane 1200 radnika i radnica?
Politika subvencija se u više navrata pokazala kao katastrofalna. Kako bi se zaista
razvijala privreda i obezbedile trajne mogućnosti dostojanstvenog života za radnike i
radnice potrebna je sasvim drugačija politika. Ista količina novca koja je poklonjena
Geoksu bi bila sasvim dovoljna da se podstakne udruživanje radnika i radnica u Vranju koji
su već imali iskustva u proizvodnji obuće. Država je očigledno imala sredstava i
mogućnosti da tim ljudima obezbedi i mašine i plasman proizvoda. Profit koji bi ti ljudi
ostvarili i znanja koja bi stekli bi zaista ostajali u Srbiji za razliku od profita Geoksa koji se
ovde nikad nije zadržavao.
„Strani investitor“ je bio i poznat po izuzetno teškim radnim uslovima u fabrici u Vranju.
Dok su se subvencije slivale na račun ove kompanije do javnosti su neprestano stizali
navodi o nepoštovanju radnih prava, radu na visokim temperaturama, kolabiranju, i sve to
za plate koje su jedva prelazile minimalac.
Verujemo da bi radnice i radnici iz Vranja i okoline mnogo bolje iskoristili milione koji su
dati Geoksu. Radnici svakako ne bi sami sebi uništavali zdravlje i sigurno bi ulagali u
razvoj znanja i tehnologije i u lokalnu sredinu što nije bilo na agendi Geoksa.