Politička platforma Solidarnost upozorava nadležne institucije da je krajnje vreme da počnu da rade svoj posao, kao i da Ministarstvo rada reaguje na situaciju u kojoj se nalaze domaći i strani radnici u Srbiji. Srbija je postala stratište za domaće radnike, ali i poligon za robovski tretman stranih radnika, koje su beda i loš život naterali da dođu u Srbiju i potraže svoju bolju budućnost. Radnici u Ling Longu u Zrenjaninu, koji su došli iz Indije, još jedan su primer koji pokazuje kako naša vlast učestvuje u robovlasničkom tretmanu stranih radnika. Prema podacima koje smo iz medija dobili, radnici Ling Longa nisu dobijali svoja redovna primanja, a bile su im konfiskovane i putne isprave. Ovo nije prvi put da se suočavamo sa zastrašujućim tretmanom radnika od strane stranih poslodavaca – setimo se zatvorenika iz Vijetnama koji su bili dehumanizovani na sve načine a na šta država nije adekvatno reagovala, kao što možemo videti, jer se stvar ponovila.  

Nažalost, sve dok naši radnici ne budu odlučili da kao poljoprivrednici u Francuskoj ne izađu na ulice, ni nama neće biti bolje. Pogledajmo šta se danas desilo u Lučanima, u fabrici „Milan Blagojević“ gde je došlo do požara u kome je šest ljudi povređeno. Nedavno smo imali trovanje preko 150 radnika u Aleksincu, tom mestu koje je ministar rada zaboravio, baš kao i njegove stranačke kolege koje se samo hvale otvaranjem fabrika, a ne i njihovim zatvaranjem kada „pokupe kajmak“ i odu iz Srbije. Srbija je mesto jeftine radne snage, čija bezbednost nije bitna niti važna, jer su inspekcije potkapacitirane, Ministarstvo nezainteresovano za svoj posao, a država saučesnik u nehumanom tretmanu ovih ljudi.  

Podsećamo vršioce funkcija da je njihova obaveza da obezbede rad institucija i kontrolu poslovanja kako stranih tako i domaćih firmi u kojima radnici svakodnevno bivaju povređeni ili ginu. Da li ova vlast misli da nije nadležna za dehumanizujući tretman radnika iz Indije i da li je Ling Long kineska teritorija na kojoj zakoni Srbije ne važe? Da li je moguće da se u Zrenjaninu ponavlja isti scenario kao i ranije? Da li je tačno da svaki prilazak Ling Longu znači sukob sa kineskim obezbeđenjem koje ovu fabriku drži zatvorenu za medije, javnost, ali čini nam se i institucije države Srbije? 

Pitamo se kako je moguće da se ovako često dešavaju povrede na radu i da ljudi gube živote u Srbiji, kao da su glineni golubovi krupnog kapitala koji ne mari za ljudsko dostojanstvo i ljudski život? Kako je moguće da poginuli rudari u Aleksincu nisu dobili nikakvu pravdu i da za njihovu pogibiju nije niko kriv kada su danima ukazivali da uslovi u rudarskoj jami nisu sigurni i bezbedni? Da li su robovlasnički tretman stranih i domaćih radnika, povrede i pogibije radnika na radu cena koju plaćamo mi radnici, dok profit uzimaju strani investitori i domaći tajkuni? 

Srbija je postala radničko stratište i naša je obaveza kao građana da se protiv ovakvih vlasti borimo svim sredstvima, ali pre svega jasnom pobunom i pozivanjem na odgovornost svih nadležnih – od inspektorata, Ministarstva do Vlade i svih koji obavljaju funkcije u ovakvoj državi. Državi koloniji stranih investitora i domaćih kriminalaca – što onih u biznisu, što onih na vlasti.