Branko Čokorilo, Bojan Stajić, Bratislav Živković, Branislav Zlatanović, Petar Petrović, Darko Zlatković, Nenad Trivunac i Radovan Grujić.

1. aprila navršava se godinu dana od pogibije osam rudara u rudniku Soko. Iako su rudari danima upozoravali na opasnost, uprava ih je slala nazad u rudnik. Ugalj je bio važniji od ljudskih života. Ipak, osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu dva put je odbacilo krivične prijave protiv nadležnih uz navod da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.

Nesreća u rudniku Soko, nažalost, nije izuzetak. U Srbiji godišnje na radu život izgubi više od 50 ljudi. Gotovo jednom nedeljno neko strada zbog nepoštovanja propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

Samo poslednjih nedelja svedočili smo smrti radnica fabrika Leoni iz Kraljeva, Aster Tekstil iz Niša i dostavljača hrane u Beogradu. Prečesto smrti radnika i radnica ostaju samo medijski izveštaji i puka statistika, a brojni slučajevi ni ne dođu do javnosti. Za smrti radnika i radnica praktično niko ne odgovara. Velika većina prijava biva odbačena ili zastari. Zatvorska kazna za nadležne svodi se na statističku grešku. I to je pokazatelj da živimo u društvu u kojem su kapital i profit daleko važniji od života.

Zato vas pozivamo da se okupimo ove subote na Trgu Republike u Beogradu i odamo pomen poginulim rudarima na godišnjicu njihove smrti. Da se njihova imena nikada ne zaborave. Da ljudi postanu bitniji od profita.