Kako se peru pare na Madagaskaru?

Pošto naravno nemamo pojma kako se peru pare na Madagaskaru hajde da probamo, eksperimenta radi, da rekonstruišemo taj proces takozvanim reverznim inženjeringom.

Poći ćemo od činjenice da tom ostrvskom državom vlada vrlo dobro organizovana mafijaška organizacija pingvina sa Madagaskara. Opšte je poznato da pingvini sa Madagaskara kontrolišu proizvodnju, krijumčarenje i prodaju lakih i teških droga, trgovinu malim pingvinima i drugim životinjama kao i ostale visokoprofitabilne mašijaške poslove. Svi ti poslovi donose pingvinima jako velike količine gotovine ali kao i na većini drugih mesta na svetu i na Madagaskaru se velike i skupe stvari kao što su luksuzne nekretnine, jahte, privatni avioni i slično ne mogu kupiti gotovinom.

Da bi svu tu gotovinu sa kojom raspolažu nekako stavili na račune u bankama moraju da naprave nekakvo lažno poreklo za sav taj novac. Kao što je uobičajeno i na mnogim drugim mestima na našoj planeti pingvini sa Madagaskara su u ove svrhe otvorili kockarnice. Kockarnice su same po sebi dobar biznis jer se posetioci kockarnica rado zabavljaju trošeći svoj novac na igrama na sreću. Ove igre su tako osmišljene da kockarnica uvek bude na velikom dobitku i to nikom nije problem. Obično se i iznenadimo kada neko ima veliki dobitak u kockarnici, još ukoliko se to često dešava to nam postane jako sumnjivo i odmah pomislimo na prevaru. Ono što retko primećujemo su veliki gubici, njima se bave samo porodice onih koji se ovako zabavljaju i eventualno socijalni radnici i psihoterapeuti.

To je sve jasno ali kako nam to pomaže da shvatimo kako pingvini sa Madagaskara kroz svoje regularne i zakonite kockarnice prave legalno poreklo svog ilegalno zarađenog novca od droge i prostitucije? Bitno je naglasiti da su oni vlasnici i jednog i drugog biznisa. I legalnog i nelegalnog. Ako se novac iz jednog biznisa prelije u drugi pingvini ništa ne gube. Na primer, ukoliko uglednom članu svoje mafijaše organizacije kažu da pokupi pazar od makroa, koji podvodi žirafe ili od lemura, koji prodaje sintetičku drogu na žurkama i narede mu da zatim dođe u njihovu kockranicu i celo veče igra rulet na kome će izgubiti sve pare iz pazara, pingvini neće apsolutno ništa izgubiti, samo će legalizovati svoj novac koji će od tog momenta postati legalno stečen u njihovoj industriji zabave. Na taj novac će čak biti plaćen i porez državi i niko taj novac više nikada neće moći da poveže sa bilo čim nelegalnim.

E sad, kao i u većini država na svetu i na Madagaskaru postoje razni porezi i jedan takav porez je i porez na kapitalnu dobit. Taj porez se uglavnom plaća na kraju godine tako što državi mora da se uplati deo razlike između prihoda i rashoda koji je kockarnica imala tokom godine. Pingvinima se uopšte ne sviđa ideja da plaćaju ovaj porez. Već su platili jedan porez da bi im novac postao legalan i ovo im je stvarno previše. Jedini način da izbegnu plaćanje ovog poreza je da naprave nekakve lažne troškove tako da razlika između prihoda i rashoda tokom godine bude manja.

Nezgodno je to što, iako mogu smisliti nekakve fiktivne usluge i plaćati ih drugoj svojoj firmi, ta firma će opet imati veliki prihod na koji će morati da plate porez tako da ništa nisu uradili. Zbog ovakvih problema postoje takozvani poreski rajevi, mesta na svetu na kojima se po raznim osnovama oprašta porez. Na primer vrlo često se oslobađa od poreza prihod koji se stiče izvozom neke robe ili usluga. Tako su se pingvini sa Madgaskara setili da otvore firme na rodnm Antartiku koji ima vrlo laganu poresku politiku i te firme su učinili vlasnicima brendova pod kojima njihove kockarnice rade tako da one moraju plaćati vrlo visoke naknade za koriščenje ovih brendova pingvinskim firmama sa Antartika a pošto se ta naplata prava korišćenja intelektualne svojine firmama iz drugih država na Antartiku tretira kao izvoz sve je rešeno, pingvini ne moraju da plate drugi porez i mogu da troše pare kako hoće.
Inače, da ne bude zabune, ne iznose novac sa Madagaskara na ovaj način samo pingvini. Recimo veliki lanci supermarketa na Madagaskaru takođe plaćaju pravo korišćenja svojih brendova matičnim firmama u Serengetiju čiji su vlasnici hijene. Eto tako je to na Madgaskaru i ja se baš pitam kako to funkcioniše kod nas?

Svetomir Nikolić