KADA? Petak, 16. jun, 18:30
GDE? Prostor Miljenko Dereta, Dobračina 55
Govore:
Margarita Mileva, potpredsednica Evropske levice
Hajnc Birbaum, Rosa Luxemburg Stiftung
Valtraud Fric, Komunistička partija Austrije
Razgovor će voditi Vladimir Simović, Politička platforma Solidarnost
Decenije neoliberalne ofanzive oblikovale su evropski kontinent. Napadi na javni sektor, socijalne usluge, osiromašenje ljudi i pogoršanje radnih prava doveli su ceo kontinent u stanje nesigurnosti. Ipak, pogled iz zemalja centra nije isti kao pogled s periferije EU. Kontekst je još kompleksniji ako pogledamo iz perspektive zemalja kandidatkinja za članstvo u EU koje su na neki način i slepa mrlja EU politike. Levica mora da obuhvati sve ove perspektive.
Ali levica u Evropi se nalazi u ambivalentnom položaju. U nekim zemljama, leve partije nisu uspele da na adekvatan način odgovore narastajućim izazovima što je dovelo do opadanja u podršci. S druge strane, u nekim zemljama, radikalna levica se pokazala kao izdržljiva baza obepravljenih i osiromašenih građana i građanki. Nedavno je Komunistička partija Austrije uspela da osvoji više od 11% glasova na lokalnim izborima u Salcburgu, a ankete pokazuju rast podrške ovoj partiji širom Austrije. U Sloveniji je 2022. godine stranka Levica postala deo vlade i upravlja sa tri ministarstva. U Grčkoj, Siriza ostaje najjača leva snaga koja se bori protiv konzervativne vlade Kirijakosa Micotakisa. Uspesi partija članica Evropske levice mogu se pokazati kao važan zalet pred predstojeće izbore za Evropski parlament koji mogu odrediti budućnost put cele Evrope.
Gledajući izvan EU, možemo videti nove leve snage koje se angažuju u elektoralnoj politici. Srbija je jedan od takvih slučajeva. Ali perspektiva zemalja kandidatkinja za članstvo u EU je specifična. EU birokrate pred njih postavljaju zahteve koji su u okvirima neoliberalnih politika i guraju građane i građanke u pravcu evroskepticizma i dalje na desnu stranu političkog spektra. Evropska levica i njene politike ne vide se jasno sa evropske periferije koja nije deo EU. To bi moralo da se promeni. Jača međunarodna saradnja levice, s jasnim strateškim usmerenjem, može ojačati alternativu postojećem stanju.
Evropa je na raskrsnici. Razlike između evropskih regiona, pojačane neoliberalne politike kako u zemljama EU, tako i u onima koje teže ka EU, rat koji dramatično potresa kontinent, radikalna desnica koja pokazuje svoje pravo (i ružno) lice – sve to izaziva strahove, a nada visi o tankom koncu.
Kako možemo izgraditi drugačiju Evropu koja je zaista humana i emancipatorska? Koja je politička i ekonomska osnova drugačije EU? Može li Evropska levica da nastavi da gradi alternative na talasu nedavnih uspeha? Kako EL pristupa pitanju kandidature za EU?
