Rat koji je započeo vojnom intervencijom Rusije u Ukrajini ponovo je pokrenuo talas izbeglica prema Centralnoj Evropi, sa procenama da će ih uskoro biti preko 4 miliona. Evropska unija i evropske vrednosti ponovo su se našle na testu. No, na prvi pogled se čini da je ovog puta, za razliku od 2015. kada je započela izbeglička kriza iz, pre svega, ratom zahvaćene Sirije, evropska solidarnost na višem nivou.
Vladimir Putin je uspeo da svojom politikom ujedini Evropu bar u jednoj stvari – prijem ukrajinskih izbeglica je nesporan. Za one koji beže od sukoba u Ukrajini neće biti podizani zidovi kao za ratne izbeglice i ekonomske migrante iz Azije ili Afrike. Evropa je ovog puta pokazala spremnost i odulučnost da pruži ruku unesrećenim ljudima, tako što će ih prihvatiti u skladu sa međunarodnim pravnim standardima iz izbegličkog prava.
Politička platforma Solidarnost jasno je iznela svoj stav prvog dana ukrajinske krize da rat mora prestati i da mirno rešavanje konflikta nema nikakvu alternativu. Srbija mora nedvosmisleno pružiti podršku i prihvat ukrajinskim izbeglicama, ali i svim drugim izbeglicama, tražiocima azila i migrantima ne samo iz humanih razloga, već i zbog toga što je kao država iskusila šta znači agresija i kakve su traume ljudi koje rat ostavi bez svojih domova.
Ukrajinske izbeglice sa decom, Przemyśl, Poljska (Foto by Mirek Pruchnicki)
Trebalo bi da budemo spremni da pružimo svaki vid podrške ukrajinskim izbeglicama, ali u isti mah pošaljemo poruku dobrodošlice svim izbeglicama iz ratom zahvaćenih područja koje moraju biti tretirane u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonskim odredbama, gde pre svega mislimo na Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Tretman izbeglica, tražilaca azila i migranata mora biti takav da ne bude nikakve diskriminacije ni po boji kože, ni po nacionalnom poreklu, ni po veroispovesti. Bilo kakva podela koja bi vodila u rasizam je neprihvatljiva.
Kao levo-zelena opcija na političkom spektru želimo da ukažemo da i u Srbiji može drugačije i nemamo bojazan da li ćemo za takvu vrstu politike naći podršku. Kao što smo osudili tretman vijetnamskih radnika u Linglongu i njihov ropski položaj, tako danas osuđujemo i nasilje na teritoriji Ukrajine i nadamo se da će vojna dejstva uskoro prestati.
Do tada, treba nastojati da se pruži podrška nevladinim organizacijama koje čine napore da izbeglice iz Ukrajine dobiju blagovremenu pravnu i socijalnu zaštitu na teritoriji Republike Srbije. Njima moraju biti obezbeđena osnovna ljudska prava poput prava na smeštaj, prava na besplatnog prevodioca, prava da zatraže azil, prava na rad itd.
Takođe, treba istrajati u nameri da ovaj vid solidarnosti koji se pojavio na evropskom kontinentu opstane i da postane perspektiva i format koji će oblikovati novu Evropu – Evropu zasnovanu na većim pravima radnika i manjem društvenom raslojavanju, kao i Evropu bez nejednakih aršina u tretmanu izbeglica.
Ne smemo odustati ni u borbi da svaki čovek koji na tlu Evrope zatraži azil bude jednako tretiran. Nipošto se ne sme usvojiti princip, po kome postoje „privilegovane“ izbeglice, jer svaka izbeglička priča nesrećna je na svoj način, a „izbeglička nesreća je uvek, i svuda, potpuno ista“, kako je lepo zapazio Momir Turudić. Za Evropu jednakosti, ravnopravnosti i jednakih šansi za sve vredi se boriti, a mi smo spremni da u toj borbi učestvujemo.
Aleksandar Marković, koordinator grupe za ljudska prava Političke platforme Solidarnost
