Već nekoliko nedelja svedočimo protestima advokata i kritici javnosti koja je upućena na račun najavljenih izmena Zakona o parničnom postupku. Ove izmene dokazuju da je pravni sistem u Republici Srbiji, blago rečeno, na klimavim nogama.

Pre svega, zato što su za javnu debatu za izmene i dopune zakona ostavljene tri sedmice, od 21. maja do 14. juna. Zakon o parničnom postupku predstavlja sistemski zakon, za čiju promenu je potrebna široka javna debata i društveni konsenzus.

Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a u obrazloženju predloženih izmena između ostalog stoji i da izmene imaju za cilj da se reformiše dostavljanje pismena, snimanje suđenja i procesna disciplina, a imajući u vidu EU standarde, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda.

Kakvi su to standardi koji onemogućavaju siromašnim ljudima pristup pravdi? Naime, predlog zakona kaže da parnica neće biti pokrenuta ukoliko se unapred ne plate takse koje, u zavisnosti od predmeta spora, dostižu, za naše standarde, astronomske cifre.

Zakon se menja pod pritiskom banaka protiv kojih se vodi veliki broj sporova. Smisao izmena zakona je da se faktički smanji broj predmeta u sudovima ili da se načelno zaustavi priliv novih.

Ukoliko ste pokrenuli više parničnih postupaka protiv banke izmene predviđaju da ste u obavezi da, bez obzira na uspeh u sporu, banci platite troškove u svim postupcima, osim onog koji je prvi pokrenut. Ova izmena bi se primenjivala i na sve aktuelne parnice. Ipak, izmenama se ne dira u slobodu banaka da nastave i dalje da naplaćuju troškove obrade kredita iako postoji stav Vrhovnog kasacionog suda i brojne presude koje kažu da je to nezakonito.

Treba pomenuti i još jednu izmenu koja nema veze sa pravnom logikom, a to je da sudija sam odlučuje o svom izuzeću. Po zahtevu za izuzeće, neće odlučivati veće ili predsednik suda, već sam sudija. Takođe, ako sudija proceni da je zahtev neosnovan može kazniti predlagača.

O izmenama ovakvog zakona stručna, ali i šira javnost treba da budu detaljno upoznate i uključene u istinsku javnu raspravu. Zakonsko rešenje ne sme ugrožavati pravo siromašnijih slojeva na pristup pravdi. U suprotnom, ići ćemo putem pravne nesigurnosti koji je staza koja nije dobra ni za jednu suverenu državu.

Zato je predloženi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nužno povući iz procedure.