Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je dana 30. novembra doneo odluku o raspisivanju referenduma u vezi promene Ustava u oblasti pravosuđa. Odluka je doneta posle sednice parlamenta na kojoj su poslanici izglasali Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava. Pitanje je zbog čega se sada menja Ustav? Proklamovano je da je razlog usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Tačno je da je Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, još 2007. godine ukazala na problematičnu ulogu Parlamenta Republike Srbije u izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Treba naglasiti da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) navodi da se pravo države koja pretenduje da bude član EU mora uskladiti u oblasti pravosuđa.
Ono što su slabosti dosadašnjeg rešenja jesu preveliki uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe. To se vidi iz probnog mandata sudija i zamenika javnog tužioca prilikom prvog izbora gde je prisutan veliki uticaj Narodne skupštine. Problematično je i prisustvo ministra pravde u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Važno je istaći da postojećim ustavnim rešenjima ne postoje jasno definisani osnovi za prestanak i razrešenje sa sudijske ili tužilačke funkcije. Uticaj Vlade se ogledao kroz predlog za izbor i razrešenje sa funkcije Republičkog javnog tužioca, kao i javnih tužilaca.
Ustavne izmene koje su predložene trebalo bi da otklone politički uticaj u izboru sudija i javnih tužilaca. Međutim, upitno je koliko će to zaista i postići. Kao prvo, Vlada je isključena iz procesa izbora Vrhovnog javnog tužioca (nekada Republički javni tužilac). Ukinut je probni mandat od tri godine. Visoki savet sudstva (VSS) jedini je ovlašćen da bira sudije, predsednike sudova i predsednika Vrhovnog suda (kako bi u budućnosti trebalo da se zove trenutni Vrhovni kasacioni sud). Visoki savet tužilaštva (VST) jedini je ovlašćen da bira glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije. Predsednik nadležnog skupštinskog odbora je isključen iz članstva u VSS i VST, a ministar pravde iz VSS.
Ukoliko predložene izmene Ustava budu usvojene, izbor i sastav VSS će izgledati tako da će u njemu sedeti “četiri istaknuta pravnika”, kako se navodi u Aktu, sa iskustvom od deset godina u struci, koje će birati Narodna skupština, šest sudija koje biraju sudije i predsednik Vrhovnog suda, kao lice koje je član po položaju. Sastav VST će biti sa četiri istaknuta pravnika, pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, kao i Vrhovni javni tužilac i ministar pravde kao članovi po položaju. Iz samog sastava ova dva tela postavlja se pitanje da li će oni garantovati nezavisnost sudija i samostalnost tužilaštva? Utisak je da neće, naročito VST. Treba napomenuti i da za četiri istaknuta pravnika mora da glasa 2/3 narodnih poslanika, što predstavlja izuzetno visoko postavljenu kvalifikovanu većinu.
Ukoliko Narodna skupština ne izabere članove VSS i VST i Vrhovnog javnog tužioca, njih će među predloženim kandidatima izabrati Komisija koju čine: Predsednik Narodne skupštine, Predsednik Ustavnog suda, Predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana. Imajući u vidu institucionalni položaj ovih lica, jasno je da će politički uticaj biti izuzetno prisutan.
Važno je pomenuti da će de facto ovaj referendum biti izbor za ili protiv vladajućeg režima. On jeste jasno postavljen u vremenu kada imate nelegitimnu skupštinu, kada su institucije devastirane i kada imate duboke podele u društvu. Povrh toga, uskraćeni smo zaista široke javne rasprave koja bi građanima i građankama Srbije omogućila da se bolje upoznaju sa predloženim rešenjima, ali i kritikama i mogućim drugačijim, boljim rešenjima koja bi zaista učinila pravosuđe rasterećenim političkih uticaja.
Sporne tačke ostaju činjenice da su Vrhovni javni tužilac i ministar pravde i dalje članovi po položaju u Visokom savetu tužilaštva, da uslovi za izbor sudija i tužilaca neće biti regulisani Ustavom, da nije obezbeđena budžetska autonomija za VSS i VST. Naposletku, postoji velika opasnost da Komisija, kao organ koji je zamišljen kao mehanizam za prevazilaženje potencijalnog zastoja, u potpunosti preuzme i politizuje izbor članova VSS i VST, usled nemogućnosti postizanja 2/3 većine u Narodnoj skupštini, što se svakako može desiti usled drugačijeg, pluralnijeg sastava skupštine.
Sve u svemu, ove izmene Ustava nisu došle u pravi čas, i sa njima je doneta još jedna podela u duboko konfrontiranom društvu, a po svemu sudeći nova rešenja neće garantovati ono što je proklamovano – nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaca.
Aleksandar Marković
