Umesto sistemskih rešenja, kao što su platni razredi, kojima bi se vratilo dostojanstvo prosvetnim radnicima u odnosu na druge zaposlene u javnom sektoru ili povlačenja zabrane zapošljavanja, koja je ogroman broj prosvetnih radnika stavila u prekarni satatus ili smanjenja broja učenika po odeljenju, koje bi značajno olakšalo rad prosvetnim radnicima i poboljšalo kvalitet nastave, tek reizabrani predsednik Srbije obećava prosvetnim radnicima jednokratnu pomoć u vidu ponižavajuće male sume od 10000 dinara.

Nije baš najjasnije na osnovu kog kriterijuma je odabrana baš ova visina pomoći  dok mladi na primer mogu da računaju na par hiljada više u junu. Ukoliko pretpostavimo da su mladi, uprkos najavljenom putu u zlatno doba, uglavnom nezaposleni, pomoć  za koju se oni prijavljuju i nakon prijave je dobijaju može da ima i nekog smisla. Takođe i u jednokratnim isplatama koje primaju penzioneri, posebno sa najnižim penzijama, možemo naći nekakvu logiku jer se I tu radi o osetljivoj kategoriji stanovništva. Sa druge strane prosvetni radnici su zaposleni u prosveti i rade jedan vrlo odgovoran i važan posao za ovo društvo i oni nikako ne bi trebali da budu osetljiva kategorija stanovništva. Ovo društvo prosvetnim radnicima duguje platu od koje mogu normalno da žive a ne socijalnu pomoć ili 10000 dinara jednokratno po milosti reizabranog predsednika.

Politička plarforma Solidarnost apeluje na sve novoizabrane poslanike u skupštini Srbije a pre svega na poslanike iz redova koalicije Moramo da prvom prilikom za skupštinskom govornicom problematizuju položaj prosvetnih radnika i predlože konkretna sistemska rešenja i mere koje prosveta čeka godinama, ako ne i decenijama.