Solidarnost!

Istorija Osmog marta

Živeo Osmi mart, dan kada slavimo feminističku borbu za političku, socijalnu i ekonomsku ravnopravnost žena!

Želimo da ukažemo na istoriju ovog praznika bogatu snažnim protesnim zahtevima koji se namerno stavljaju u drugi plan usled komercijalizacije praznika i malicioznog zaboravljanja ženske i socijalističke borbe.

1857.

Prvi značajan događaj koji izdvajamo ovog datuma jeste protest radnica u tekstilnoj industriji u Njujorku 8. marta 1857. Katastrofalni uslovi rada i preniske plate nagnale su žene na demonstracije, a potom i na osnovanje sindikata. Zahtevali su se bolji uslovi rada i kraće radno vreme.

Godina održavanja masovnih protesta od kojih je najpoznatiji bio u Njujorku. Na ovom protestu je 15000 žena tražilo kraće radno vreme (koje je bilo 10+ sati), bolje plate i političko pravo glasa.

1909.

Nakon deklaracije Socijalističke partije Amerike, obeležen je prvi dan žena 28. februara 1909.

1910

Socijalistička internacionala je održala Drugu međunarodnu  konferenciju socijalistkinja u Kopenhagenu na kojoj je pokrenuta inicijativa za uspostavljanjem Međunarodnog dana žena i zahteva za jednakim pravima uključujući i pravo glasa koje tek narednih decenija biti izboreno. Inicijativu je pored ostalih borkinja predvodila i Klara Cetkin iz Socijaldemokratske partije Nemačke.

1911

Prvi zvanični Međunarodni Dan Žena obeležen je 1911. godine u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj 19. marta. Milioni žena i muškaraca su zahtevali ženko pravo glasa i pravo učestvovanja u političkom životu kao i protestovali protiv diskriminacije na poslu. Stravični uslovi rada dovodili su do nesreća na radu protiv kojih su se pobunili ujedininjeno radnički i ženski pokret sa istim zahtevima.

1913-1914

Naredni praznici su dočekani u susret ratu kroz mirovne proteste. Žene su iskazivale solidarnost i agitovale protiv rata dok je istovremeno rastao sifražetski poret za pravo glasa, najpre u Britaniji pa i širom Evrope.

1914

U Beogradu je proslavljen Osmi mart. Tada su po prvi put Osmi mart proslavile i žene Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

1917

Nakon oktobarske revolucije zahvaljujući Aleksandri Kolontaj Dan žena postao je državni praznik SSSR-a što je kasnije rašireno u državama pod uticajem SSSR-a.

1967

Budući da je Praznik žena imao koren u socijalističkoj borbi, bilo je potrebno da prođe nekoliko decenija da bi praznik bio međunarodno prihvaćen. Feministkinje drugog talasa, koje su se između ostalog borile i za reproduktivna prava, revitalizovale su praznik i podsetile na prethodne borbe žena za pravo glasa, jednaku platu i uslove rada.

1975

Ujedininjene Nacije napokon su prihvatile Međunarodni dan Žena kao oficijalni praznik koji slavi žensku borbu i ženska prava.

2000+

Snaga globalnog kapitalizma da obesmisli svaku borbu naštetila je i našem prazniku. Umesto da slave borbenost žena i ponavljaju prethodno iznete zahteve (koji još nisu do kraja ostvareni!), ljudi se danas utrkuju ko će više novca potrošiti iskazivanjem pažnje prema “nežnijem polu”.

Mi ne dopuštamo da komercijalizacija praznika obesmisli našu borbu i jasno iznosimo zahteve za promenom. Širom planete žene nastavljaju da se bore za ravnopravnost i neće stati dok diskiriminacija, eksploatacija i nasilje nad ženama ne nestane.

 

 

You May Also Like

Podrška Ansamblu Beogradske filharmonije

Stojanović: Niški radnici nisu ni roba ni sredstvo za ostvarivanje profita, već su nosioci radnih prava

Srbija – radni logor

Gde je kulturni centar u Zemunu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *