Govor Miloša Bakovića Jadžića na Protestu protiv državnog kriminala
Ljudi umiru svakodnevno a zdravstvo se raspada ili bar ono što je od njega ostalo a da nije rasparčano decenijama unazad, svake jeseni se cenkamo oko visine minimalca kao da se od njega može živeti, a za to vreme penzioneri voze autobuse umesto da uživaju u dostojanstvenoj starosti.
Nameću nam zakone po kojima će ljudi zarađivati i zapošljavati se na kašičicu i biti tretirani kao sezonci a ne kao zaposleni. Ljudi moraju da odrađuju socijalnu pomoć ili da rade više poslova kako bi prehranili sebe i svoje najmilije, a predsednik poziva da rađamo decu, koja će onda – šta? Kad porastu da u nekoj kompaniji koju mi subvencionišemo iz budžeta motaju kablove za 300 evra ili da se zaduže u nekoj pljačkaškoj banci kako bi platili školovanje pa mogli da zapale u inostranstvo ili neka deca neće ni da porastu jer će ih ubiti nemaština ili jer nema ko da ih okupa niti popravi kućni uređaj pa će da ih ubije struja, dok samohranim majkama ekonomska politika ove države poručuje da rade od jutra do sutra!
Da li je to država? Jeste, ali nije dobra država, nego država kriminala, država bede i država tuge!
Za to vreme, domaći tajkuni i dalje grabesve što se može zgrabiti, strane korporacije nam uništavaju i životnu sredinu, Beograd na vodi pere novac regionalnih kriminalaca, izvršitelji izabacuju ljude na ulicu zbog neplaćenih računa!
Za to vreme, neke tetke kupuju nekim ministrima stanove, neki ministri kupuju desetine stanova, neki ministri otvaraju račune na egzotičnim destinacijama!
Jel to hoćemo ljudi? Jel to Srbija u kojoj neko želi da ostane da živi?
Mi želimo da zivimo ovde, ali zato moramo da promenimo našu zemlju. Mi želimo da ostanemo, zato oni moraju da odu! S vlasti svakako moraju da odu, a ako hoće da odu i iz Srbije, daleko im lepa kuća! Samo što će neki od njih morati i da odgovaraju. I ne znači nama da neko bude u pritvoru 2 godine ili u zatvoru 20. Nama znači da vrate pare. One pare koje su nam oteli privatizacijama i kriminalom ili zloupotrebom javnih funkcija ili utajom poreza.
Ovih se dana ponovo dosta govori o patriotizmu. Pa zar nije osnovni patriotski gest da porez platiš u svojoj zemlji? Ko uopšte ima potrebu da koristi poreske oaze i poreske rajeve?
I za kraj, poručio bih onima ispred čijeg smo se doma danas okupili. Nismo mi tu da sakupljamo dokaze, sudimo i presuđujemo. Mi smo tu da kažemo da ne živimo dobro i da ne želimo da živimo u zemlji kriminala. I da nećemo da trpimo kriminalce na vlasti!
Tu smo i da podsetimo nadležne da su se pojavili neki novi dokazi, neki ozbiljni dokazi, da deluje previše naivno da mi samo umišljamo da afera aferu sustiže. Zahtevamo da nadležni krenu raditi svoj posao, ono za šta su plaćeni. Ali tu smo i da ih ohrabrimo, znamo da među njima mnogi žele da rade svoj posao, ali da trpe strašne pritiske. I znamo da vam nije lako. Ali tu smo da vas ohrabrimo i da vam kažemo da će većina ljudi u Srbiji da vas gleda kao probuđene heroje samo ako počnete da radite svoj posao. Ne plašite se kriminalaca na vlasti, njih je manje, uradite to zbog sebe, uradite to zbog sviju jer nas je više! Pomozite da Srbija postane zemlja solidarnosti, pravde i socijalne jednakosti. A dok to ne počnete, mi ćemo vas podsećati i biće nas svaki put sve više i više!
Budimo solidarni i čuvajmo se!
