Za tekovine Rožava revolucije

Kobane je opet pod opsadom. Za čitaoce koji se sećaju ogavnog perioda uspona Islamske države 2014. godine i njene naizgled nezaustavljive ofanzive i gnusnih zločina protiv čovečnosti, opsada Kobana zvučaće poznato.

Kobane, grad na severu Sirije i većinski naseljen Kurdima, bio je okretnica u ratu protiv ISIS-a 2015. godine. Nakon šest meseci ljute borbe, Kurdske narodne zaštitne jedinice (YPG) i njihovo žensko krilo (YPJ), uspešno su odbranile grad. U svojoj ljutoj borbi koja je često poređena sa Staljingradom, Kurdi su dokazali da je ISIS moguće odgurnuti i pobediti, a njihova hrabra borba probudila je simpatije velikog dela sveta koji su svoje vlade pritisli da pomognu upravo Kurdima.

Ultimativni poraz i pad ISIS-ove prestonice, Rake, predvdili su YPG i YPJ jedinice zajedno sa svojim saveznicima. Nad poraženom Islamskom Državom, i sada sa kontrolom celokupne Sirijske teritorije, YPG nije osnovao svoju državu ili proglasio nezavisnost. Umesto toga, po principu svoje radikalnne socijalističke, demokratske, feminističke i ekološke ideologije – demokratskom konfederalizmu, uspostavili su “Demokratsku autonomnu upravu Severne i Istočne Sirije”. Uređenje ove teritorije pratilo je principe ženskog oslobođenja u susretu ekstremno patrijahalnog okruženja, ekološkog obnavljanja kao rešenja za devastaciju i ekocid, i demokratskog, multikulturalnog društva sa direktnom demokratijom, kao rešenje viševekovnih međuetničkih sukoba.
Uprkos stalnim sankcijama i napada Turske, raznih ISIS-ovih ćelija i tzv. Sirijske Nacionalne Armije (nekadašnje Turske marionete a sada sastavnog člana nove vlade), na istoku Sirije cvetalo je novo društvo, dovoljno hrabro da ne samo preživi, već i da izgradi nešto novo.

Međutim, sa padom Asadovog i konsolidacijom Džolanijevog režima, bilo je jasno da u novoj Siriji neće biti mesta za društvo koje su Kurdi i njihovi saveznici stvorili. Godinu dana tenzija i nejednakih pregovora rezultovali su ofanzivom vlasti i pobunom konzervativnih plemenskih vođa unutar same teritorije koju kontrolišu Sirijske Demokratske Snage (SDF) – vojno krilo autonomne uprave koje čine i YPG i YPJ. Napad je bio brz i brutalan, okarakterisan stravičnim zločinima. Zarad izbegavanja teških borbi u teritorijama u kojima više nisu imali sigurnu podršku, SDF se povlači, i danas zatičemo situaciju u kojoj su samo Kurdi i manjine ostali pod kontrolom dva odvojena prostora u kojima su Kurdi većina, dok su gradovi sa arapskom većinom izgubljeni. San o jednoj novoj demokratiji srušeni su u roku od dve nedelje – ali ne i sasvim ugašeni. Ofanziva biva najpre značajno usporena, a zatim totalno zaustavljena kada dolazi do kurdskih teritorija. Na kapijama Rožave (zapadnog Kurdistana), i pod zastavama petokrake, hrabri vojnici YPG i YPJ pružaju ljut otpor. Okruženi su sa svih strana, i struja je isključena. Bombe ponovo padaju na Kobane i druge gradove. Neobično hladna zima nosi svoje žrtve, a dva uzastopna primirja bivaju kršena od strane vlade, sa najnovijim izveštajem da Damask smatra da je primirje gotovo i nudi jedino potpunu predaju.

Kurdi Sirije dali su svoju žrtvu za pobedu nad velikim zlom koje je bilo ISIS, i čini se da će zauzvrat zaraditi jedino mržnju režima u Damasku i Ankari. Većinom izolovani od sveta, oni se sami suočavaju sa protivnicima koji su odlučili da za njih nema mesta. Nema puno toga što iko od nas može da učini za njih, osim da se pobrine da što više ljudi zna šta se događa. Rožava još uvek nije izgubljena.

Jin, Jîyan, Azadî!
Žena, Život, Sloboda!